… nit je tatino sve što sija, nit sin ima kompleks velikog tate. A i šta će mu to?
Piše: Ivan St Rizinger (Pobeda, 28. 11. 1990.)
Snimio: Miša Živković
Njegovo ime je ubeleženo u beležnicu „Pobedinih“ razgovora još onda kada se saznalo da 11. novembra gostuje u kruševačkom Domu omladine. Kad bi novinar mogao i smeo (od sebe samog) da napravi jednu krajnje objektivnu priču o ćelavom momku, čiji je tata – onaj koji pleni sve – tatu ne bih ni pomenuo. Dino je čovek koji je prvi provalio neograničene mogućnosti i stvarne potencijale, koje treba iskoristiti, jugoslovenske disko – fank publike i zato ga treba tretirati isključivo kao kreativnu jedinku. Da krenemo redom. Sredinom osamdesetih u Splitu je funkcionisao fanki bend nazvan po gradskoj četvrti iz koje su, ti tada još tinejdžeri, dolazili. Među njima Dean i Dino Dvornik. Mnogočlana grupa se sjajno zabavljala u lokalnim okvirima, a bogami uspela i jedan album da snimi za „Suzy“ (disk. kuća). Priči bi tu bio kraj, jer čitav rad Kineskog Zida (ime družine) ostao je totalno medijski nezapažen. Stariji Dean odlazi preko „bare“, mlađi Dino u ilegalu iz koje, opet objektivno gledano, brzinom komete izleće debi albumom, krcatim hitovima. Sin – postaje otac (?) novog zaraznog zvuka punog ritma, mediteranskog temperamenta spojenog sa visokom zapadnjačkom profesionalnošću. Dokazuje da disko muzika, i uz naš jezik, može da bude mega – komercijalna. Prošlog leta nije bilo žurke ili restoranske terase sa koje se nije čuo čovek koga su u startu svi otpisali, Dino Dvornik.
Iznenađujiće male visine, kad skine skupocenu crnu kožnu jaknu uočava se da je i krhke građe. Dino dokazuje svojom pojavom kolika je moć imaginacije tv ekrana i umešnih fotografa. Malte-ne, svi su očekivali džina, kao ono – oniži momak skoro sasvim obrijane glave, koju pokriva straaašna indijska kapa sa izvezenim „zašto praviš SLONA od mene“ motivima. Doduše, ljudi iz njegove pratnje su po sistemu „pa ima ih“, tako da se niko, od preko 500 prisutnih, nije osetio pozvanim da prilazi i suviše blizu zvezdi koja nakon promotivnog maksi singla „Udri jače manijače“ očekuje izlazak svog novog albuma.
Bez skraćivanja, napomena i završne reči, sve što je trebalo izreći – izrečeno je, prenosim vam, poštovani čitaoče, tok razgovora – koji je obavljen neposredno nakon nastupa.
Pedeset ljudi na turneji
Nedavno mi je Rambo u razgovoru pomenuo da si za promotivni singl bio sa tekstovima u cajtnotu. Imaš li gotov novi album?
Dino: Album je gotov komplet, omot i sve… Na rezanju je, treba izać za dva’est dana. Dok san radio maksi singl imao san problem sa jednom haus pjesmom, za koju san smatrao da se treba zvat „Jače manijače“. Onda san zvao Ramba na telefon i on mi je jednostavno to izdiktirao. Rješen problem. Ja sam mozgao pet dana, e…
Ko je sve, ako nije tajna, učestvovao u realizaciji novog projekta?
Dino: Tu je radilo dosta ljudi. Što se tiče studijskih muzičara to ne bih nabrajao, jer ih ima preko dvadesetak. Glavni štab je bio – tekstopisci: Rambo Amadeus (jedan tekst), Zlatan Stipišić ex Osmi Putnik (osam tekstova) i Dijana Alebić (jedan tekst). Učestvovali smo duet Neno Belan iz Đavola i ja u jednoj pjesmi „Ela E.“. Dueta više nije bilo, znači ostalih devet pjesama na ploči. Tu su kao ko-producenti, ko-aranžeri i programatori: Zoran Šabijan iz Noćne Straže (od Borisa) i Dragan Lukić iz Đavola. Tu je još jedan pozadinski vokal, jedna cura – Tauana, sa Havaja (dakle Amerikanka) a ja san radio muziku, aranžman i ostale stvari – produkcijske.
Misliš li da je greška što se maksi singl nije pojavio u nekom većem tiražu, obzirom na veliku slušanost svih pesama sa njega?
Dino: Pa čuj, da ti kažem – ovo je prvi ozbiljni maksi singl, nakon grupe U Škripcu (posle, znači, šest godina), da je „Jugoton“ pristao na jednu takvu ploču. To nije stvar koja će donet profit. To je čista propaganda, promocija jednog albuma koji će izać. Mislim da su oni prvi tiraž napravili samo dvje hiljade, morali su znači doštampavat još pet puta. Već u deset hiljada se prodao i nema ga za kupit.
Nedavno si u jednom intervjuu spomenuo da od sada radiš sa živim muzičarima (za razliku od prvog albuma na kome su kompletan materijal odsvirale mašine). Kada će to početi da se odnosi i na koncerte?
Dino: E, dvanaesti – dvanaestog imamo veliku turneju, jugoslovensku. Do dvaespeti – dvanaestog, onda je pauza. Posle Nove godine imamo drugi dio. Tu dolazi razglas, lajt (rasvjeta), laseri od švedske grupe Roxette… Obuhvatićemo sve dvorane koje možemo. Biće oko pedesetak ljudi sa mnom u timu i trinaest do sedamnaest samo na bini.
Zvjezda porno filma
Rokeri su još jedini nezavađeni ljudi. I dalje se drže zajedno, druže se i sarađuju. Ipak je, izgleda, došlo vreme da rokenrol spašava stvari?
Dino: Danas jedino rokenrol može pomoć ovim glupim ljudima koji se bakću oko stvari – ko je gdje rođen?! Bolje da se bakću oko toga kako da svi živimo imućnije i bolje.
Nakon prve ploče malo novinara je u razgovoru s tobom spominjalo oca ti Borisa. Je li to još jedna potvrda, tebi lično, da si nezavisno od poznatog roditelja uspeo u poslu kojim se baviš?
Dino: Ma da – ja san muzičar, on je glumac. A mogu van reć da svaki njegov uspjeh je i moj – i obrnuto.
Sviđa li se njemu lično, taj tvoj brzi ritam, s obzirom da je on ipak ona stara škola romantike?
Dino: Pa sigurno da će mu se svidit. Njemu se sviđa svakakav moj uspjeh, pa makar bio i zvjezda porno filma (ha, ha…).
Neki muzičari su potpisali peticiju za legalizaciju lakih droga. Šta je tvoj stav po tom pitanju?
Dino: U vezi droga? Pa čuj, povjesno je dokazano da droga uništava čovjekov organizam. Sad, koliko čovjek sam želi da se uništi sa drogom, alkoholom, cigaretama… Sve je droga što razara tjelo, pa i nepravilna ishrana. Vrlina čovjekova i njegova mudrost je – umjerenost.
Potpisnici te peticije tvrde da tzv. lake droge ne štete organizmu.
Dino: Ma ne štete organizmu, štete umu, lake ili teške droge. U svakom slučaju – što je čovjek čistiji i što zdravije živi to je bolje, jel? Sad, koliko će on to izdržat, koliko neće, to je čisto personalna stvar.
