Divlje Jagode – neka stari džuboks svira

Da, četrdeset i kusur godina prodje od osnivanja grupe. Od, i dan danas, najbolje urađene sentiš stvari u bivšoj nam, muzički superiornoj i moćnoj, državi, hteli to ili ne priznati – Jedina moja.

Piše: Miodrag Marković

Te daleke 1977. godine pojavio se stidljivo singl sa nosećom pesmom „Jedina moja“. Godinu dana kasnije pojavio se i album prvenac grupe sa dve snažne numere – „Divlje jagode“ i „Krivo je more“, ali u malo drugačijem aranžmanu. Da li se uvek vežem za originalne stvari ne znam, ali mi je mnogo veći utisak ostavila ta singlica i izuzetno odsvirane orgulje od strane Mustafe Ismailovskog Muca. Sead Lipovača je odlično odsvirao gitare na prvom albumu, ritam ploče je jak, na momente frustrirajući, ali je klavijaturista Muc izneo kompletnu svirku na albumu. Ma, ima uticaja od tadašnjih vodećih stranih hard rok grupa, ali je ploča sasvim fino upakovana za sluh našeg podneblja. Što se tiče vokala, Toni (Ante Janković) je briljirao, tako da slobodno mogu reći da je ovo i najbolje otpevana ploča Divljih Jagoda. Kapa dole za Tonija.

Nakon razlaza sa Mucom, drugi album je sasvim pristojno rokerski odsviran, bilo je tu odličnih rok pesama i dve predivne balade, ali u tom projektu je nešto falilo… Falio je Muc i njegove klavijature.

Od hard rocka do hevi metala nedostajalo im je samo nekoliko koraka, a oni su napravljeni albumom „Motori“. Sve vrca od hevi metala, od „Motora“ do balade „Ne želiš kraj“, sve je čist metal. Svetski urađen za to vreme, momci iz Jagoda se ne moraju stideti ovakvog albuma (ni dan danas) ni pred takvim asovima hevi metala kao što je, recimo, Iron Maiden. Sa novim pevačem i starim basistom, Alenom Islamovićem, album je promovisan širom tadašnje zemlje na koncertnim nastupima. I onda magija… Na koncertima te 1983. godine pojavljuje se i Toni. Dva moćna vokala i sjajni gitarista obeležili su te nastupe. Na mnogim svirkama sam bio, Divlje Jagode sam i kasnije nekoliko puta gledao, ali taj događaj sa dva vrhunska (stilski potpuno različita) pevača i danas duboko traje u meni. Kada se spoje mladost i seta dobije se ta neraskidiva nit u ljudskom biću – sećanje.

Sva tri albuma su različita, kako muzički, tako i vokalno, produkcijski i žanrovski. Prvi vuče na Deep Purple, drugi na AC/DC a treći, hajde da kažem, na Iron Maiden. Ne, ne mislim ništa loše, to nisu plagijati, jednostavno samo želim da naglasim različitost sva tri projekta, a mladjim naraštajima, ako nisu slušali navedene albume, da bar malo približim put kojim su Jagode išle.

Posle su se menjali i pevači u grupi, albumi su manje više slični, bilo je dobrih ekscesnih numera, ali je sve to miljama daleko od gore navedena tri albuma. Kad čujete Jedina moja, Krivo je more i Motore, odmah znate o kome se radi.

Nedavno su objavili novi album sa pitkom pesmom „Jukebox“. Tema je fina, godi svakom uhu, odiše setom i umerenim vokalima starog majstora Tonija. Teško da će „Jukebox“ biti regionalni hit, ali svakako će biti slušana stvar, ako ni zbog čega drugog, ono zbog Tonijevog setnog glasa. Što se tiče drugih pesama, one su samo dobile novo ruho, produkcijski bolje zvuče, ali sve je to već viđeno i već odslušano. Pretpostavljam da su, mada su malo i okasnili, hteli da obeleže godišnjicu postojanja (čitaj stvaralaštva gitariste Lipovače) a u nedostatku novih stvari malo su samo aranžirali već postojeće. Jubilej je jubilej , predstava ide dalje…

Lično volim Tonijeve vokale, miris sete u starim Lipovačinim pesmama i taj rok ritam što ih održava sve ove godine, tako da ću ih svakako pogledati na lajv nastupu, možda već za par dana u Paraćinu. Grad je na autoputu, pa, mislim, kad već imamo te autoputeve, što da ne… Mislim, dakle ne postojim…