Ili su ljudi postali gluvi za dozivanje u pomoć, ili su jednostavno postali umorni, s obzirom da su godinama unazad gubili iste ili slične bitke… Neangažovanje dovodi do socijalnog kolapsa u kome se nalazimo poslednjih godina… Opasno je reći levičarski bend, odmah te ljudi povežu sa Titom i petokrakom, NOB-om i jebem li ga sa čime još…
Piše: Ivan St Rizinger
Dva meseca od pojave na tržištu albuma “Buđenje” (Take It Or Leave It records) evo nam i trećeg video singla sa njega, urađenog za pesmu zloslutnog naziva “Devedesete”. Ponovo po scenariju i u režiji proverenog Siniše Cvetića, ovoga puta i uz briljantnu glumu Dejana Tončića, prvaka drame Kruševačkog pozorišta. Kao što su nas već navikli ponovo smo na samoj granici dobra i zla, gledamo sa litice kako nam vladajuće garniture mrve i razaraju još ono malo smislenog života koji nam je pretekao, nakon decenija serijskih katastrofa i pitamo se koliko je još vremena ostalo do potpunog prekida programa.
Na razna ozbiljna pitanja odgovara mi suosnivač i glavnokomandujući grupe Crveni Karton Stevan Pavlović.
Udarili ste po čistom bezakonju. Koliko, po tebi, u moru ispraznih pesama možete isplivati, da se čuje i vaše dozivanje?
Stevan: Možda ću zvučati blago pesimistički, ali mislim, ne tvrdim, mislim, da je bavljenje rokenrolom odavno izgubilo smisao u ovoj zemlji. Ili su ljudi postali gluvi za, kako ti kažeš, dozivanje u pomoć, ili su jednostavno postali umorni, s obzirom da su godinama unazad gubili iste ili slične bitke. Mada, nadam se da grešim i da je ova inercija u stvari samo zatišje pred buru.
Dokle god se neke stvari ne promene u našim glavama, i ne preuzme se inicijativa, bendovi koji su angažovani neće biti angažovani u lepoj našoj.
Mnogi se ne slažu da živimo u lošem društvu. Ako nam je loše jesmo li zaista sami za to odgovorni, preciznije – krivi?
Stevan: Društvo ima moć da bira, da raspolaže svojom sudbinom.Tako ujedinjeno, društvo je zaista jako. To se, naravno, vidi na svakom koraku. Neangažovanje dovodi do socijalnog kolapsa u kome se nalazimo poslednjih godina.Postavlja se pitanje: da li smo samo mi krivi, kao društvo, ili postoje neke instance koje zabole kita za narod i njegovo mišljenje? Mislim da je svaki odgovor suvišan…
Aktuelni treći video singl sa albuma, za pesmu „Devedesete“, upravo pokušava da nas podseti da se gotovo ništa nije promenilo u ovoj zemlji u poslednjih dvadeset i kusur godina… postajemo nacija poniženih, poraženih i pregaženih. Vizuelizovali ste najtežu srpsku boljku današnjice?
Stevan: Pokušali smo da, za kratko vreme, koliko traje pesma, uporedimo “devedeste” 20. i 21. veka. Iznenađenje… ništa se nijepromenilo! Sve je isto samo nema njih, no nekih drugih, ali ne I novih faca… krajnje bajatih i bahatih. Mislim da će se onima koji su živeli tih devedesetih okrenuti želudac naopačke. To ti je neštopoput muzičkog vremeplova, pogledaš spot, vrati te par decenija unazad. Jedino se moda malo promenila od tada… nema više uvlačenja zavese u trenerke, ali mentalitet je isti, pa i rezon tih mladih ljudi danas.
Imali ste puno sreće da je vaš fan jedan od talentovanijih ovdašnjih rok režisera Siniša Cvetić. Svako ko pogleda, po redu, vaše spotove „Buđenje“, „Da pređemo na stvar“ i „Devedesete“ shvatiće, prilično lako, da između njih postoji jedna vrlo čvrsta koncepcijska veza. Još niko u regionu nije pokušao da napravi takvu vrstu serijala. Kakva je zaista ideja za čitav vaš video koncept?
Stevan: Da, lepo si to sročio! Došli smo na ideju da se svaki video tematski poveže, kako bi se oponašao efekat filma. Znači, pustiš sve spotove redom i dobiješ jednu sliku i predstavu o albumu, a i bendu. Zaista jeste golem poduhvat, zahteva vremena, truda i para (koje nemamo hahhaaprim.aut.), ali za sada uspevamo da uz Sinišinu dirigentsku palicu to lagano i realizujemo. U susret nam izlaze ljudi, avangarda Kruševca, slobodni umetnici, prijatelji i zajedničkim trudom lagano ubijamo kilometražu. Ne smem više da otkrivam ništa, sačekaćemo sledeće spotove da sami pričaju priču!
I pored relativno skorog izlaska albuma „Buđenje“, koji vidimo stiže na sve relevantne godišnje liste u Srbiji, vi ne možete da utolite glad za radom na novim snimcima. Već u januaru nas očekuje svojevrstan poklon – novi EP. Kakav je to materijal?
Stevan: U bendu imamo parolu: “što možeš danas, odradi juče!” Zašto da čekamo i još bolje pitanje ŠTA da čekamo? Onog trenutka kada imamo inspiracije i vremena da je sprovedemo u muzički zapis, mi to i uradimo…
Prvi abum nije adekvatno promovisan, a zaista ima dobrih pesama, koje vrede da se čuju. Kako se menjala ekipica u bendu, shodno tome se menjao i zvuk. Predstojeći EP će na najbolji način predstaviti CK u novom – starom svetlu. Stvari sa prvog albuma u drugačijem izdanju! Tvrđem i harmoničnijem. Ajd da sačekamo EP pa da vidimo koje pesmice će se naći na njemu!
Koliko je opasno danas se u Srbiji deklarisati kao levičarski ska pank bend?
Stevan: Opasno… veoma opasno! Isključivo je reći levičarski, odmah te ljudi povežu sa Titom i petokrakom, NOB-om i jebem li ga sa čime još… Mi smo revolucionarni bend, kao što je i bilo ONO vreme… Težimo ka jedinstvu naroda i socijalnoj pravdi! Dakle, imamo tu levičarsku ideologiju u pesmama, i uvek ćemo je imati! Naravno da to za sobom vuče posledice, kao što su česti problemi sa desničarima, etiketiranje, koje je u Srbiji kao dobar dan.
Ne damo se dragi prijatelju, ne damo se!
Kruševac kao večna inspiracija? Grad sa toliko velikana ostao je samo oklop sa velikom prazninom unutra…
Stevan: U Beogradu jedna ulica nosi naziv “MiodragPetrović – Čkalja”… a u KrŠ-u? Da ti pričam još? Kao da se Kruševac stidi svoje velike istorije… duge istorije… Naš grad će nam uvek biti inspiracija, i uvek ćemo biti kruševački pank bend! I sa ponosom nosimo tu ETIKETU! “Zakićeva ulica, mirna je i vas dve šetate…”
Polako razmišljate i o narednom albumu. Nedavno si mi potvrdio da već imate gotov materijal, svrbe li te prsti?
Stevan: Uh… da… razmišljamo mi o mnogo čemu, odmah da ti reknem… ali o trećem albumu sigurno i intezivno! Materijal je gotov, i uvežbavamo ga lagano, sređujemo aranžmane i eventualno vršimo sve vrste opravki, prepravki i sl…
Svrbe prsti Rizi, svrbe opasno! Snimaćemo ga na leto, eto to mogu da ti kažem… sigurno će imati više od deset pesama i manje od 16 pesama, biće brži i vedriji, sa povremenim naoblačenjem u našem stilu! Dosta o tome hahahaha.
Kakva su ti skorašnja iskustva sa koncerata? Kako narod reaguje na pesme sa „Buđenja“ i koju najbolje pevaju?
Stevan: E, iskreno, ja sam oduševljen! Sve pesme koje smo postavili u video formatu se pevaju… valjda je to ona stara: “Video killed the radio star”… Uvek je ludo i brzo, negde luđe, negde brže, zavisi od ljudi i njihovog trenutnog raspoloženja i afiniteta… Najviše se peva, verovao ili ne, “Yugo”, a onda “Buđenje”, opet kažem, zavisi od geografije… negde ljudi više vole “Da pređemo na stvar”… nisam ti ja kadar da pričam o tome, ja vidim da pevaju sve.
Kako ti izgleda današnja regionalna rok scena, pratiš li je intenzivno i ima li našto što te posebno zaintrigiralo, na bilo koji način, u ovom 2015?
Stevan: Današnja regionalna rok scena je… šarolika… nadam se da pričamo o bendovima koji nisu poput SARS-a ili kojekakvih lutki što plešu, onako ničim izazvanim? Ima tu svega i svačega, pratim stalno preko tvoje Rockomotive, to mi dođe kao vesti ujutru uz kaficu…
Ajd nabrojaću šta sam slušao i šta mi se đa… uzmi u obzir da nemam mnogo vremena da preslušavam kompletne albume… Novi Atheisti, Replicunts, L.U.R., Koalicioni Sporazum… dakle sav taj pank!
About Crveni Karton
Biografija ovog benda počinje u trenutku kada su rešili da se više ne igraju bendova. Nakon 7 godina bezuspešnog ulaganja truda i ljubavi prema muzici i nakon par loših kombinacija članova u tim bendovima, gitarista i najzaslužniji za ovu priču, Stevan Pavlović, rešio je da konačno ispoštuje svoj stav u muzici gajeći tendenc
ije ka pank kulturi. Uz podršku svog kuma, frontmena benda Vladice Ristića i kreativnih ideja bubnjara Mikice Milovanovića uz support prethodnog basiste ovog benda Mihajla Petrovića, bend je krenuo da dobija notu muzike na kojoj su odrasli.
Magični trenutak cele ove priče odigrao se na snimanju demo verzija nekih pesama, kada je Aleksandar Rilak, poznatiji kao CountRico (ex-Zaa), nošen zvukom Kartona u sve umixao svoju energiju na saxofonu. Ideja za početak je bila da sa njim urade 3 pesme na demo snimku, da bi samo nakon par dana svi dobili istu ideju i skontali da je sax ono što fali njihovoj muzici, kako bi naglasili ključne trenutke u pesmama i potpomogli jačinu pank rok zvuka. Danas sve to zvuči kao nešto skroz inovativno za srpsku pank scenu, ska pank sa primesama kabarea, sa dušom jazz-a i energijom hard core-a.
Liberalnost u bendu i mnoštvo kreativnih ideja koje se svakog dana, na svakoj probi radjaju podstiče članove benda da snime album, prvenac, i time obelodane svoje lične i kreativne naboje u celini. Album „Bekstvo u realnost“, inspirisan je svakodnevnim životom članova benda, globalnom političkom i socijalnom situacijom u zemlji, emotivnom i intelektualnom svešću mladih, kao i željama, nadama i očekivanjima svakog mladog čoveka u Srbiji.
Nakon odlaska Mihajla Petrovića, bas gitaru preuzima Igor Mladenović – Giga, zalutali metalac sa srcem anarhiste da prži i pali i da upečatljiv zvuk bendu. Ostalo je još mnogo toga da se kaže, a istorija će se pisati sama. Za sada je najvažnije da Crveni Karton! svojom snagom pokreće ljude na razmišljanje, budi svest o poremećaju sistema vrednosti i uslovima u kojima živimo danas.
Nakon debi albuma bend je ponovo pretrpeo promenu u postavi. Bend su napustili dotadašnji bubnjar i saxofonista. I uz dogovor da se realizuje priča sa početka ideje o CK-u odlučili su da funkcionišu kao četvorka. U bend dolazi isklesan i iskusan bubnjar Ivica Luković, i Crveni karton! užurbanim tempom nastavlja gde je stao.
Krajem jula 2015. godine potpisuju ugovor sa najstarijim srpskim nezavisnim izdavačem, kućom Take It Or Leave It records, o izdavanju novog albuma “Buđenje”.
: Mi smo revolucionarni bend){kind=link}