Roman u nastajanju beogradskog proznog pisca Zorana Ilića i sa radnim naslovom „Uvod u pank“ pokušava kroz pitanja i odgovor (pitanja postavlja glavni junak romana Pajaco, a „odgovara“ sveznajući Internet) da se četiri decenije od nastanka pozabavi fenomenom panka kako kao muzičkog pravca, tako i šireg društvenog pokreta nastalog u doba tačerizma.
Roman u nastajanju Zorana Ilića
1.
Šta godina raspada Kleša donosi Strameru?
Donosi mu saradnju sa rediteljem Aleksom Koksom na filmu „Sid i Nensi“ za koji Stramer piše nekoliko pesama. Isto tako, nakon pomirenja sa gitaristom Mikom Džounsom sarađuje sa njegovim novim bendom Big Odio Dajnamajt. Na njihovom drugom albumu on je koautor većine pesama, a isto tako i producent.
2.
Koje su Stramerove aktivnosti tokom naredne godine?
Pre svega, filmske. Nastavljajući saradnju sa Aleksom Koksom on glumi u filmovima „Walker” i „Straight to Hell“. Za „Walker“ radi i muziku.
3.
U kojim još filmovima sarađuje?
Sa pratećim bendom The Latino Rockabilly War, 1988. godine Stramer snima muziku za film „Permanent Record“. Osim njega na saundtreku za film učestvuju Lu Rid, Strenglersi, i još neki muzičari. Iste godine Stramer dobija ulogu u Džarmušovom filmu „Mystery Train“, dok dve godine kasnije u filmu Unajmio sam plaćenog ubicu Akija Kaurismakija igra kafanskog muzičara.
4.
Kako prolazi njegovo sledeće vinilno izdanje?
Album „Earthquake Weather“ koji 1989. godine snima uz pratnju The Latino Rockabilly War iako pozitivno vrednovan od kritike, doživljava komercijalni neuspeh.
Pajaco:
“Godine slave i uspeha kao da su zauvek prošle. Otkotrljale se na drugu stranu…”
5.
Koje su naredne Stramerove muzičke aktivnosti?
Godine 1991. na turneji irskog folk-pank benda Pougs zamenjuje pevača Šejna Mekgauena. Sa njima je sarađivao i ranije zamenjujući na turneji gitaristu Fila Čevrona. Tri godine kasnije pridružuje se češko-američkom bendu Drti Pikčrs na humanitarnom koncertu u Pragu posvećenom žrtvama rata u Bosni. Tom prilikom, Stramer će prvi put nakon raspada Kleša da svira neke od pesama iz njihovog repertoara.
6.
Šta tokom devedestih godina on još radi?
Na radiju BBC vodi i uređuje polučasovnu emisiju London Calling.
7.
Koje godine Džo Stramer osniva grupu Meskaleros?
Jedne od onih na samom završetku dvadesetog veka: 1999. godine.
Pajaco:
“Tri devetke su dobar broj za početak rada nove grupe.”
8.
Kako je Džo Stramer došao do naziva grupe?
Tako što je jedne večeri gledao kaubojski film koji se tako zvao.
Pajaco:
“Kako bi se bend zvao da je te večeri na programu bio kriminalistički film?”
9.
Kako su nastali Meskalerosi?
Iz Stramerove saradnje sa Pablom Kukom i Ričardom Norisom. Njih trojica su se prvobitno udružili sa idejom da napišu muziku za dva kratka filma, a ne da bi osnovali bend.
10.
Gde Meskalerosi imaju prvi nastup?
U Šefildu, rodnom gradu jednog od članova benda.
Pajaco:
“Možda su Šefild odabrali i zato što su i Kleš svoj prvi nastup imali u tom gradu? Od tada su prošle dvadeset i tri godine. Čitava večnost!”
11.
Za koju diskografsku kuću Meskalerosi objavljuju prva tri albuma?
Za kalifornijsku pank etiketu Helket Rikords.
12.
Ko se 2000. godine pridružuje Meskalerosima?
Tajmon Dog, dugogodišnji prijatelj Džo Stramera. Na njihovom drugom albumu je njegova pesma Mondo Bongo.
Pajaco:
“Pesma je korišćena u filmu Gospodin i gospođa Smit u kom igraju Bred Pit i Anđelina Žoli. Nije mi poznato da li su u to vreme već bili bračni par ili su to kasnije postali, ali mi je poznato da su u ovom vremenu razvedeni.
Njih dvoje plešu, ispijaju tekilu, grle se, ljube…
U pozadini se čuje grmljavina, munje osvetljavaju otvoreni prostor…
“Mondo bongo…” lenjo peva pevač Meskalerosa. Isuviše lenjo za jednog pank pevača. Da li se radi o Džo Strameru ili Tajmonu Dogu, ne znam?!
Na kraju scene, svi nekuda nestaju, i samo ostaju Anđelina i Bred.
Grmljavina je prestala, i kiša počinje da pada. Vodene kapi se mešaju sa dimom, sa tamom… Sa njihovim oznojenim telima…
Sve opisano i još mnogo toga što nisam pomenuo stalo je u minut i četrdeset i osam sekundi.
Život nije negde drugde već je upravo tu: u tom baru, u tom gradu… U Bogoti…”
13.
Šta sledi nakon objavljivanja drugog albuma Global a Go-Go?
Turneja tokom koje su Meskalerosi održali dvadeset i jedan kocert, posetivši tom prilikom Severnu Ameriku, Britaniju i Irsku.
Pored svojih kompozicija, na koncertima su izvodili i Kleš materijal, dok su nastupe redovno završavali pesmom Ramonsa „Blitzkrieg Bop“:
- Hey! Oh! Let’s Go!
Pajaco:
- I Kleš su tu pesmu izvodili. Ipak, i za njih i za Meskalerose, bar što se ove pesme tiče, Ramonsi su nedostižno ludilo!
14.
Kada su i gde Meskalerosi održali poslednji koncert?
Dvadeset i drugog dana novembra 2002. godine u Liverpulu.
Mesec dana kasnije Džo Stramer će biti mrtav. Preminuće od infarkta neposredno nakon povratka iz uobičajene dnevne šetnje sa svojim kućnim ljubimcima.
15.
Kada će biti objavljen poslednji album Meskalerosa?
Deset meseci nakon Stramerove smrti, oktobra 2003. godine.
Pajaco:
“Album otvara pesma Coma girl. Jednostavna pesma. Da li je i ljubavna pored toga što je jednostavna? Deluje da jeste. Posvetiti pesmu nekoj devojci ne može se bez istinskog uzbuđenja, bez tih vibracija koje prolaze kroz naše telo. A žene su za to zadužene… Za njih živimo, za njih umiremo…
I u sledećoj pesmi “Get down Moses” Stramer suvereno vlada. Oko njega su njegovi ljudi, Meskalerosi. Toliko u njih veruje, i oni u njega toliko veruju. Nije ni važno da li je to što sviraju još uvek pank. Važno je da je dobro.
Omot albuma pleni jednostavnošću, nepretencioznošću. Težiti ka jednostavnosti i dostići je na samom kraju puta. Životnog, muzičkog…
Zbogom Džo Stramer! Opraštam se od tebe uz zvuke Coma girl. Uz tvoj glas, uz tvoje stihove… “
){kind=link}