Ovu pesmu zagrebačkog benda Zvijezde sam prvi put čuo na jako neobičnom mestu. Pičila je sa razglasa u kasarni „Sava Kovačević“ u Trebinju. Otprilike kraj jula 1986., negde pola sata pred povečerje. Odbrojavao sam poslednje dane u JNA, dosađivao se u krugu kasarne. Mrzelo me je da idem u grad, jer ne znam gde bih i da odem. Vrela letnja noć u Trebinju baš i nije za neku šetnju…
Piše: Ivan Spirić
I onda je krenuo uvod u ovu stvar, nekako klavijature u daljini, pa bubnjevi… Čvrst ritam, rifovi, „ulazi“ u uvo na prvi takt. Nepoznat glas, nepoznat bend, barem meni. Pomalo duga stvar, nekih pet minuta traje… Polako sam hvatao ritam bubnjeva lupajući u butine, onako na „suvo“… I dok sam se osvrnuo, prođe pesma. Pomislio sam „Jebi ga, ne znam ko ovo peva…“ i krenuo u sobu na spavanje. Dok sam ulazio u zgradu već je kretao zvuk trube koja svira povečerje.
Sutradan uveče ista stvar, da ne kažem pesma. Majstor koji je puštao muziku sa razglasa nije imao neki veliki izbor, a kao di-džej je vrteo od svega po malo, ili kako bi mi to danas rekli od Silvane do Nirvane. Rekoh da skoknem do njega, da ga pitam koja je to stvar, ali, rekoh već, kraj vojnog roka, dosađivao sam se i strašno ulenjio. Daleko je razglasna soba, pet minuta ima da šipčim do tamo… Videću tog lika sutra kad dođe u kuhinju, pitaću ga tada…
Naravno, sutra ja nisam umeo da mu objasnim koja je pesma, on prosto ne zna šta pušta.
Kaže: „Dođi do mene u trenutku kad to ide… Mada, to su kasete, na nekima ne piše šta se nalazi…“
Sledeće veče me drugari izvukli u grad, vratili smo se kasno, preskakali žicu da nas ne vidi dežurni oficir. Ali, kad nešto ima da bude, onda će da bude. U kafiću gde smo sedeli konobar pustio neku kasetu, kad ono upravo ova stvar. I tako, ja saznao da bend Zvijezde ima treći album koji se zove „Pravovjerni plesači“ upravo po pesmi koju je uporno puštao majstor zadužen za razglas.
Sutradan sam svratio do njega.
„Imam još nekoliko dana do skidanja. I imam jednu molbu – puštaj mi svako veče te „Pravovjerne plesače“, mnogo mi dobro zvuči, vraća mi veru u život. Za uzvrat imaš duplu porciju!“
