Riblja Čorba – Buvlja pijaca

Još početkom ’90-ih, kada sam uveliko otkrivao rokenrol, taj „sabžanr“ ili podkulturu, rekao bih najkreativniju muzičku kulturu 20. veka , koja u svojoj jednostavnosti i genijalnosti spada definitivno u jedan fenomen, mada sam rokenrol počeo slušati još od najranijeg detinjstva ,  zavoleo sam Riblju Čorbu.

Piše: Ivan Miladinović – Karington

Oni su definitivno bili heroji svakog rokenrol klinca toga vremena. Buntovni, romantični, iskreni. Dvojac Bajaga – Bora, potpomognut genijalnim Rajko Kojićem, razarao je svojom kreativnošću i univerzalnošću.

Život je hteo da svako krene na svoju stranu, još sredinom ’80-ih, ali period benda iz zajedničkog opusa Bajage i Čorbe neosporno spada u biser srpskog, odnosno eks-Ju rokenrola. Mogao bih gomilu albuma da izdvojim od drugih grupa iz tog perioda, ali album „Buvlja Pijaca“ mi je definitivno najomiljeniji. Zašto? Zato što je genijalan, urban, a univerzalnost pesama koje svojom kreativnošću i lepršavošću skaču od hard roka, do nju vejva, od buntovno smelih do ljubavnih, urbanih i melanholičnih pesama, jednostavno osvaja.

Album „Buvlja Pijaca“ je jednostavno biser, koji je tada bio propraćen, sada već kultnim filmom „Tesna koža“. To je  materijal koji najozbiljnije opisuje stanje čoveka sredinom ’80-ih u vreme početka ekonomskih kriza i početka „kraja“ jedne divne i varljive priče.

Od prve do poslednje pesme bend vodi čoveka kroz beogradski asfalt ’80-ih, kroz studentske domove, parkove, do Crkve Svetog Marka i fantastično dočarava atmosferu Beograda toga vremena i razmišljanja mladih ljudi koji kao i danas ne znaju šta će sa sobom, sadašnjošću i svojom budućnošću.

Album uvek aktuelan, a problemi mladih kao da generacijama ostaju isti „i da li će ikada biti bolje“. Iako, složićemo se, EKV spadaju u ono „najbolje“ srpske rokenrol scene, meni je „Buvlja pijaca“, jednostavno, omiljeni album, vinil koji najbolje dočarava Beograd, album koji svojom buntovnošću i iskrenošću osvaja.

Pošto sam i sam živeo kao student i radio kao profesor u Beogradu mogu reći da „Buvlja pijaca“ najbolje opisuje atmosferu tog grada, grada koji je centar sveta i u kome ti ništa ne nedostaje.

„Beograd je centar sveta“ pisalo je jednom na „jednim“ demonstracijama, a nostalgija uz „Buvlju pijacu“ nikada ne prestaje.