Početak devedesetih i raspad SFRJ je svima doneo neka zaista loša vremena i neke teške i tužne momente, ali u svoj toj strašnoj tragediji i Srbija je (gle čuda) dobila po koju veoma vrednu stvar. Jedna od njih je i dolazak pevača i gitariste Gorana Kostića Koste iz Zagreba u grad Niš, gde okuplja bend i do danas stvara pod imenom Novembar.
Piše: Miloš Novaković
Foto: Zoran Radovanović
Krajem 80-ih Kosta je u Zagrebu imao bend, koji je pretio da postane next big thing u SFRJ, što se tiče rokenrola i punk rocka. Taj bend se zvao Studeni Studeni. Bio je poseban, jer je svirao neku čudnu mešavinu punka i bluesa i raznih drugih uticaja. Sezone 1990. izlazi im (sada već čuveni) EP “Čisto kao suza“, koji je veoma glasno odjeknuo među publikom i kritikom, tako da je grupi ponuđeno da snimi ceo LP i da se to ponovo izda na vinilu (što u to vreme i nije bio preveliki kuriozitet). Međutim, mesec dana pred odlazak u studio, na snimanje albuma, SFRJ zatiče rat, muzičari beže svako na svoju stranu i Studeni Studeni prestaju sa radom.
Početkom 1991. nakon što se skrasio u Nišu, Kosta okuplja novi bend i simbolično ga naziva Novembar.
U beogradskom „Go-Go“ studiju 1993. snimaju svoj prvi album, koji je po mišljenjima mnogih slušalaca i kritičara pravo remek delo “alternativne“ muzike. Album su nazvali “Deguelo” i objavljen je 1994. za nezavisnu etiketu „No Mans Land records“ iz Niša.
Drugi album “Blues južne pruge“ je objavljen početkom 1997. za Radio B92 i pružena mu je mnogo veća medijska pažnja nego što je imao album “Deguelo“. Disk je sadržao dve obrade, čime su “odali poštu“ starim uzorima – niškim Flekama pesmom “Baby, baby“ i zagrebačkim Zvijezdama (“Mesto pod suncem“) . Na snimanju ovog albuma počinje i nikad prekinuta saradnja i prijateljstvo sa bendom Atheist Rap.
Prva dva albuma su bendu prokrčila put po regionu i on od tada, osim jedne kraće koncertne pauze, nije stao sa stvaranjem, a interesantno je i to da je za sve ove godine postojanja menjao postavu svega 2 – 3 puta. Dakle, Novembar je više od običnog benda, to je neka vrsta porodice muzičara koji ne posustaju ni pred kakvim preprekama… pa ni pred zdravstvenim, kao što je srčani udar koji je Kosta doživeo u toku jedne od svirki… i to ne jednom, već dva puta! Pored zdravstvenih jedina druga posledica je što se Kosta nakon toga prešaltao samo na pevanje, a bend ubacuje drugog gitaristu.
Treći album je nazvan “Licem prema zemlji“ i snimljen je 1999. u čuvenom novosadskom studiju „Matrix“ i izdat pod okriljem niškog SIIC (Studentski informativni izdavački centar). Album je bio znatno kvalitetniji od prethodnog i sa produkcijske i kompozitorske strane.
Nakon što ste izdali i ispromovisali album „Licem prema zemlji“ usledila je pauza… Reci mi šta se dešavalo sa bendom u tom periodu?
K: Nije bio razlog samo zdravstvene prirode, već i to što su ljudi koji su svirali u Novembru počeli da se osipaju i na kraju nismo imali sa kim više da sviramo, ostali smo samo ja i Bojan. To je bila pauza od nekih godinu dana i onda se na vratima pojavio Sale Đokić, prvi gitarista, koji je pauzirao par godina zbog privatnih razloga…. to je gitarista sa albuma „Deguelo“ i „Blues južne pruge“. Zoki, drugi bubnjar Novembra, koji je dugo svirao, deset godina, on je došao isto na vrata, i tako smo se dogovorili – ajde da sviramo ponovo.
Dosta ljudi znam koji su lično bili uvereni da se u vreme te pauze bend definitivno raspao…
K: Da se raspao, ja bi objavio da se raspao! To je bio samo takav trenutak, klasična pauza u radu, kada trenutno nisi imao sa kim da sviraš. Zašto bi se tada bend raspao? Zašto objaviti raspad benda kada imaš mogućnosti još da sviraš i da kažeš nešto?
Pazi, posle toga smo mi počeli da radimo i da sviramo i uglavnom je sve to nekako traljavo bilo dok pre jedno 4 – 5 godina nije došao Nenad u bend (Nenad Pejčić basista i član benda School bus iz Knjaževca prim.aut.). I on je onako, kako bih rekao, došao kao pokretačka, mlada snaga i uz nas je završio fakultet za dizajn zvuka. Usput je otvorio i studio i tako smo snimili taj novi album „Proklet“. Znači album smo snimili dok smo imali pola studija, a sada već imamo ozbiljan studio…. I on je bio i dan danas je snaga benda, najmlađi član. Da ti kažem jednu stvar, on je dolazio na probe iz Beograda, jer je tamo studirao, i jednom prilikom pita njega moja žena „Da li si ti normalan, dolaziš non – stop iz Beograda za Niš, cimaš se za jednu probu i vraćaš se nazad?„, a on njoj kaže – „Ne razumeš ti to, to ti je kao da sviraš u Bitlsima“ (hahaha)….
Nakon trećeg albuma i diskografske pauze 2004. kreću da snimaju obrade punk i novotalasnih bendova u svom fazonu. Taj album su nazvali “Radulizam“ i objavljen je 2008. godine za SKC Novi Sad.
Čija je bila ideja za taj album sa obradama i otkud to da se zove „Radulizam“?
K: Ideja je bila moja, a album je sniman kod Mareta u studiju „Matrix“ u Veterniku. A „Radulizam“ se zove zato što je to u principu jedna kompilacija nekih stvari i bendova na kojima sam ja odrastao i koje sam ja slušao, i za svaki bend posebno mogu da ti kažem zašto, ali sada za to nemamo vremena… Zašto baš Luna i La Strada, zašto Prljavo Kazalište, sve to ima svoje razloge. Evo, reći ću ti bar za Prljavo Kazalište. To je bio prvi pank koncert koji sam gledao 1979. i to mi je prekretnica u životu bila. U „Remetincu“ su svirali i prvi put sam gledao pank koncert… A La Stradu i Lunu smo slušali kad smo bežali sa fakulteta, kad smo bili klinci. Moj drugar je imao ploču i onda svaki put kad pobegnemo on to ponese sa sobom i gde god da budemo slušamo Lunu i La Stradu ili neku ploču (smeh), tako da svaki bend ima svoju neku priču… A ime „Radulizam“ je zato što… su to bile lepe godine naših života i tada su i te pesme većim delom i nastale. To je ovekovečeno Raduletovim stilom i načinom života, koji bi svi voleli da živimo. Živeti od muzike, jedan lagodan, organizovan život i jedan život koji većina neće nikad dostići, a on je vidiš dostigao!
Nazivom si odao neku vrstu počasti svom velikom prijatelju i kumu?
K: Jeste, i on mi je rekao da mu nikad niko nije ukazao takvu čast da nazove album njegovim imenom, čak smo ga stavili i na naslovnu stranu albuma…
Pre albuma „Proklet“ imali smo kompilaciju vaših demo i live snimaka i snimaka Studenih?
K: Da, Studeni Novembar se zove… To su uradili Bane Lokner, Miroslav Stašić i Filip (Basement Blues records) i to je onako šaljivo, ja bih rekao u najmanju ruku. Znaš, tu ima snimaka koji su zaista onako, mislim, malo ko bi se usudio da to pusti. Ja sam im rekao – šta vam to treba? Ti odrastaš, tačno se vidi… Lokner kaže da je to istorija, jer retko ko može da objavi snimke u kontinuitetu od 86-te do dve hiljade i neke… To je kao ono što su nekad neki izdavali piratske snimke i bootlege razne.
Kosta i ekipa 2013. godine konačno objavljuju dugoočekivani novi studijski album koji, što se mnogih tiče, stoji rame uz rame sa legendarnim “Deguelom”, što se kompozitorskog dela tiče, dok je produkcijski na mnogo višem nivou. Album su nazvali “Proklet“ i izašao je za ‘SKC Novi Sad, a sniman je u studiju “Psycho therapy”, koji se nalazi u Nišu i u vlasništvu je benda, tako da su sami zaslužni za veoma dobru produkciju izdanja. Bend je u okviru promocije ovog materijala (kao u dobra stara vremena) svirao u svim mogućim prostorima po Srbiji a i šire.
Dakle…nakon albuma sa obradama usledilo je snimanje albuma „Proklet“ koji je još uvek aktuelan?
K: Da ti kažem realno, „Licem prema zemlji“ je najbolji album grupe Novembar, najozbiljniji i najbolji. On je rađen 1999. godine u vreme kada je zaista teško bilo živeti, kao i sada, tako da se to i vidi na tom albumu i to je možda i moj najjači album, a „Proklet“ mi je najdraži. Najdraži je zato što mislim da su pesme jake, dobro smo ga osmislili, tako da je to to! A druga stvar je da je i on drugačiji, kao i ostali albumi što su drugačiji, jer ti ovde kod nas snimaš materijal 3 – 4 godine i pesme se promene, a promeniš se i ti kao čovek. Taj album je sniman u veoma teškim uslovima, na minus dvadeset, znači bez grejanja, bez neke konkretne opreme… Reći ću ti da je album „Proklet“ sniman sa jednim mikrofonom , sve samo na jedan „Shure SM-57„! Jedan mikrofon je korišćen za sve – za gitare, za vokal smo koristili pedeset sedmicu… Ceo album je digitalno sniman, tako da je veoma interesantno šta je sve snimljeno jednim mikrofonom. Doneli smo profi Rolandov elektronski bubanj, koji je inače veoma skup i daje potpuno realan zvuk. Mi smo sve to snimili na tome i to je ona klasična priča – niskobudžetni album …
Najdraže pesme
Koja ti je omiljena pesma za sviranje uživo ili ovako uopšte sa „Deguela“? Znam da je teško da se odlučiš, ali voleo bih da kažeš sa svakog albuma po neku pesmu koju mnogo voliš?
K: Pa znaš kako, sa prvog su mi možda najdraže „92.“ i „Irena“. Sa drugog, hmmm, najdraže su mi „Spomenik“ i „Tako mlad i tako čist“, sa „Licem prema zemlji“ mi je hmmm, e da sa drugog mnogo volim i „Gola zvona zvone“… Sa trećeg mi je najdraža „U jutrima je sva istina“ i „Putujem sam“ – to su mi najdraže pesme.
A sa albuma „Proklet“?
K: Sa albuma „Proklet“ najdraža mi je pesma „Da li je normalno“!
Koji zvuči jako dobro…
K: Odlično zvuči ali, kad bi ti rekao koje su muke bile tu, frekvencijske i tako dalje, jer nismo imali sredstava i mogućnosti da to snimimo drugačije. Najpre je to bilo užas, bila je vlaga, sneg je bio do kolena, prolaziš kroz sneg, ne mogu da ti objasnim hladnoću koju smo mi doživeli tada dok smo snimali album. Doneli smo od kuće neko staro ćebe i stavili na zidove da to malo upije i to je snimano tako… Sada već imamo studio koji je profi i možemo da radimo šta hoćemo. Danas je taj studio, iako profi, neka naša igra, šala, koju zaista volimo!
Znači možemo da preporučimo svim bendovima da posete Niš i studio „Psycho Therapy“ i biće zadovoljni snimcima!
K: Tako je, samo ime ti sve govori!
Hronološki gledano poslednja stvar koja je vezana za bend Novembar, a koja je još uvek aktuelna, je zvanični izlazak kompilacije “Tako mlad i tako čist, Tribute to Novembar“ koja je isčekivana gotovo pola decenije, što i nije mali period, tako da su mnogi pomislili da ono sto je najavljivano neće biti ostvareno, ali… U oktobru prošle godine pojavljuje se ovo interesantno i kvalitetno izdanje, koje je zbog više činjenica nesvakidašnje i posebno. Ideja je prosta, veliki broj srpskih bendova obradiće pesme Novembra u svom fazonu i time će iskazati svoje poštovanje prema ekipi koja je na sceni 24 godine i koja stvara zaista kvalitenu i iskrenu muziku.
Na kompilaciji su učešće uzele 23 grupe iz cele regije i po prvi put se dogodilo, u našim krajevima, da se počast odaje bendu koji još uvek postoji. Tako su se za ovu kompilaciju odazvali, između ostalih i KBO!, Atheist Rap, Grupa Tvog Života, Zvoncekova Bilježnica, Red Union, Concrete Worms, kao i neki, po godinama postojanja, mlađi bendovi, ali po stažu i učešću na sceni njihovih članova i ne baš tako mladi, kao kruševački Yoda Ben Hur, S.U.S., Prljavi Dripci, Gavrilo Princip i mnogi drugi. Nema greške ako bilo ko kaže i tvrdi da smo ovom tribute kompilacijom dobili jedan od najbitnijih albuma druge decenije 21. veka.
Izdavač, ponovo, SKC Novi Sad se potrudio da odradi dobar posao, tako da CD “Tribute to Novembar, Tako mlad i tako čist” ima odlično dizajniran digipack omot i može se nabaviti po vrlo pristupačnoj ceni od 500 dinara, a može se naručiti i preko FB stranice benda.
K: Ideju za tu kompilaciju, kao i za one dve ranije, dobili su Filip (Hosenfefer) i Miroslav (Schizophrenia), ali cela poenta priče je da, kao i u životu, prvo se napravi polovina albuma i onda od druge polovine polovina dođe isto relativno brzo, ali, pazi – ljudi imaju obaveza… i da ti kažem nešto, tu je 23 benda i svi oni to trebaju da snime i da usklade obaveze…
Tu se treba prvo odrediti koju će pesmu ko da obradi, a da se ne preklope želje…
K: Tu su se jako brzo dogovorili ljudi, znači jednostavno nije se nikad ni dupliralo ništa, ne mogu da objasnim to, ali ništa se nije dupliralo.
Čak sam čuo da si uspeo da središ sa nekim studijima da bend i ne mora da plaća snimak za taj album…
K: Ne. To je SKC NS trebao da plati i to će platiti Raduletu i njegovom studiju „Socijala“ u kome je snimalo desetak bendova od ovih dvadeset tri. Ostali su snimali kako je ko hteo i kako je mogao. Zapravo, bend koji nije imao mogućnosti da snimi išao je kod Radula. Znači, imaš bendova koji nisu imali drugu varijantu ili bližu varijantu pa su išli da snimaju tamo, a imaš i bendova koji nisu mogli da skupe novac da idu u Novi Sad i oni su snimali gde su stigli.
Jako interesantan skup bendova, imamo tu i vrlo poznate ali i gotovo anonimne grupe.
K: Slušaj, tu je moglo biti još dosta bendova, to nije ništa sporno, ali ovde su bendovi koji su lično moji prijatelji ili poznanici, većina grupa sa kompilacije, a neke sam upoznao preko tog projekta. Znaš, meni to nije tako delovalo, kao, zašto sad ti bendovi… Ali eto, imaš neku priču, neko je gledao prvi put u životu Novembar, pa mu je to bilo kao vizija kako bi on hteo da izgleda. Znaš ono – fantastičan bend, hajde da učestvujemo.
Kod nas se nikada nije dešavalo da bend još uvek postoji, a da mu se snimi i izda tribute album.
K: Retko kad se dešava tako, uglavnom ti odaju počast kada umreš… Evo, ja ću ti reći. Ovo je treći tribute album kod nas što ja znam, bio je Đorđe Balašević i bio je tribute to EKV, Milan Mladenović.
Da li bi mogao da napraviš recenziju ovog tvog tribute albuma?
K: Ne mogu to nikako, ja sam tu previše subjektivan. Ne mogu ti ništa reći, ja sam veoma srećan što se to dogodilo jer to je nešto kao vrhunac da ti neko na taj način oda počast.
Kakva je bila tvoja reakcija kada si čuo za tu ideju, kako si reagovao? Jesi li verovao da će taj projekat da se izgura do kraja?
K: Znaš kako, kad ti SKC NS nešto obeća, kad ti oni nešto kažu nikad to ne zajebu. Veoma su pošteni kad ti kažu nešto, čak kad je bio momenat da se ja dva meseca nisam čuo sa njima oni su zvali da pitaju šta se dešava, imaju te svoje obaveze i ispoštovali su ih maksimalno. Tako da sam ja znao da će to izaći, ni jednog trenutka nije bilo sumnje u to! Imaju sedamdeset izdanja već. Inače, jedna jako bitna stavka tu je Nenad Gucunja (Red Union, Shoplifters) njihov dizajner omota. Njegova ideja je maltene bila kao moja ideja, on je tako lepo to osmislio, radio nam je i dizajn na albumu Proklet, tako da je on bio tu jako bitan, bez njega teško da bi sve bilo tako dobro upakovano.
Što se tiče daljih planova grupe, oni su takvi da svaki fan može sa smeškom da isčekuje realizaciju istih. Bend je usavršio svoj studio “Psycho therapy“ i u njemu su većim delom iskomponovali, sredili i navežbali kompletan novi album. Demo snimak je gotov i do snimanja Kosta i drugari će preslušavati i usavršavati pesme.
K: Mi album možemo i sada da krenemo da snimamo, ali želimo malo da sviramo te pesme uživo i da malo više slušamo demo snimak da bi sve to sazrilo i da bismo nakon snimanja bili potpuno zadovoljni pesmama. S obzirom da ćemo ga sami snimiti i producirati ne sumnjam da ćemo biti i više nego zadovoljni zvukom i produkcijom. Po nekom razvoju stvari očekujemo da sve to snimimo negde u oktobru, novembru tako da bi album trebao da se pojavi do kraja 2015. godine.
Jedina stvar koja baca senku na rad benda, kojem od ponovnog aktiviranja ide bolje nego ikada, jeste prekid izdavačke saradnje sa SKC Novi Sad.
Zašto se to dogodilo kada si u jednom intervjuu naglasio da će ti oni biti doživitni izdavač?
K: Ni sam ne znam šta se desilo, samo su me jedan dan obavestili da oni neće više biti u mogućnosti da nam izdaju albume, ali da će nastaviti sa nama drugi vid saradnje…
Iz ovog što je rečeno mogu samo pomisliti da je politika i ovde stigla da umeša svoje prste, ali ko će ga znati, s’ obzirom da SKC NS i dalje izdaje neke veoma dobre bendove, tako da će verovatno ostati misterija zbog čega su se odlučili na ovaj potez.
K: Eto imamo novog izdavača, to nam je sad Miner Records i oni će sigurno izdati na vinilu album koji trebamo da snimimo i dogovorili smo se da do kraja godine izađe „Best Of“ koji bi trebalo da bude propraćen sa nekim laganim filmom o nama i biće priložena ploča best of kao audio izdanje povodom toga.
Znači biće i vinil „Best Of“?
K: Da! To je zato što razmišljamo da svake godine može da se dogodi da bude kraj karijere, zato što imaš ljude koji sviraju sa šezdeset godina i žive pravim životom, ali ko zna šta će sve da bude za godinu dana. Već je sve teže i teže. Kad smo bili mladi svirali smo deset dana za redom, a jedan dan se odmarali, a sada sviramo dva dana, a odmaramo se sedam. I sada smo rešili da u neku ruku štancujemo izdanja. Sve što imamo u glavi, pošto imamo svoj studio, odemo i snimimo pa pa pa.
Reci mi i nešto o kompilaciji “Tribute to Kud Idijoti” na kojoj vi učestvujete sa jednom obradom…
K: Pa, eto, mi smo za tu kompilaciju obradili pesmu „Baj Baj Bejbe“ i snimili smo neku demo verziju i onda ćemo sve to snimiti po kanalima i poslati u studio u Hrvatsku gde će oni raditi miks i postprodukciju. Insistirali su oni to da rade i ja sam rekao da nema problema. To bi trebalo da se pojavi u januaru ili febuaru sledeće godine.
: Dobar da se smrzneš!){kind=link}