Subotica 1980: Početak jednog kraja

Gustina događaja i promena koje su se odigrale za tu jednu deceniju u našem gradu i zemlji, nominuje ovu dekadu za najdužih deset godina u prošlom veku. Ako bi se, recimo na tren, vratili u 2005, zatekli bi staru zgradu pozorišta, dok bi većina stvari koje obeležavaju jedno vreme – bila ista. I moda i muzika, pa i mi sami. Subotica je osamdesete počela sa mračnim ulicama i automobilima na korzou, a završila kao jedan od najuzbudljivijih gradova Jugoslavije.

Izvor: Grad Subotica

Za prvu “godinu na osam” u Subotici, izdvojimo sada par epizoda koje su bile značajnije za generaciju koja je živela poslednju mladost u Jugoslaviji.

Degiš

Otvaranje lokala u prizemlju Gradske kuće, (deo tog prostora je današnji Mc Donalds), ne bi imao toliki značaj da nije zapušio jednu ogromnu rupu koja je zjapila u našem ugostiteljstvu. U vreme kada nisu postojali kafići u onoj formi kakve ih danas znamo, kafane, restorani i bifei su bili uglavnom sumorna mesta za one koji nisu slušali narodnu muziku i koji su imali veća očekivanja od entreijera i usluge pa do atmosfere. Iza nezgrapnog imena “Degustacioni centar Agros” bio je savremeno koncipiran lokal, moderno uređen, koji je u ponudi imao sve ono što se danas podrazumeva a to je i brza hrana, i moderni slatkiši, i espresso aparat…Radi poređenja, govorimo o vremenu kada su se za brzu hranu smatrali ćevapi sa lukom a za slatkiše baklave, šampite i taj repertoar. U “Degišu” su svi navalili na jeftine palačinke sa kremićem, zatim Mrvice iz guzice (Šomloi galuška, tada zvaničnog imena – Mrvice)…Drugi u gradu (posle Stare pizzerije) ovde počinju da prave pizze. Sa mnogo manje uspeha ali treba imati na umu da tada u celoj Jugoslaviji samo nekoliko gradova zna za ovo jelo.

Na jelovniku tada piše – špizza. Đavo će da ga zna da li to nešto znači ili je reč PICA u to vreme bilo sramotno izgovoriti. Stariji su znali da kažu Piza, Pitza, Pita…kao praveći se nevešti, dok bi neko to imenovao kao – ONO jelo.

Na spratu se tada nalazio klasičan restoran, kao biznis klub, međutim prizemlje je bilo nešto novo za Suboticu. Svi su tražili mesto u Degustacionom – i stari i mladi i pankeri i ozbiljna raja. Gužve su bile uobičajene pa je angažovana neka vrsta redara, više da rasteruje one što sede “onako”.

Živelo bi ovo mesto duže, da se polovinom osamdesetih nije desila dramatična promena u ugostiteljskoj ponudi Subotice. Svaki naredni mesec otvaran je po jedan novi privatni kafić sve dok za pet godina nisu gotovo sasvim pokopali drušveni sektor. Tako je naš Degiš kraj decenije dočekao opusteo.

Punk is not dead

Da se u Subotici rodio Pank saznalo se preko grafita koji je objavio da Pank nije mrtav. Rale S. je dopisao i ono zaokruženo A.

Nažalost, ispisao je to na SVOJU zgradu pa kućni savet nije imao dileme koga da optuži, jer je on bio jedini panker u kvartu. Rale je ožuljao to sa zida, naterali su ga, međutim ništa nije moglo da zaustavi novu modu i potkulturu koja je dolazila sa “ostrva”.

Zanimljivo da su prvu generaciju pankera u Subotici činili klinci iz boljih delova grada i iz centra. Može biti da su brže stigli do ploča, časopisa…informacija generalno. Za roditelje tog društvenog staleža to je bilo nesnosno. Otac jedne pankerke zaposlen u Državnoj bezbednosti, dao je svojoj ćerki svoj službeni pištolj i rekao joj: “Ubij me”, ne mogavši više da je gleda.

Mnogi od njih će već naredno leto prihvatiti nove trendove ili čak postati “šminkeri” dok je na Prozivci stasavala generacija autentičnih pankera koji će ostaviti dublji trag.
Omladina 1980.

Subotička publika je godinu pre mogla da vidi nastup Pekinške patke ali je godina 1980. bila trijumf Novog talasa. Pobedila je grupa Film, pa je naredne godine ostao zapamćen masovni upad publike na binu u toku nastupa Jure i benda, no te 80-te je na sebe skrenuo pažnju Električni orgazam. Cela scenografija je bila podređena TV prenosu, sa previše sijalica i žica što je zahtevalo minimum kretanja na bini. Nastup Orgazma je završio kobno po scenski dekor.

Omladina 1980.

Već samo ime tog benda nosilo je u sebi problem. I u štampi i u programu, taj bend se vodi kao El. org.

Nije to reč koja se izgovarala u javnosti tek tako. Razlog više da subotička mlada publika oduševljeno skandira OR-GA-ZAM !!!

Na ploči Warszawa 1981. zabeležen je koncert grupe Elektryczny orgazm u glavnom gradu Poljske, malo pre nego što će vojska u toj zemlji uvesti vanredne mere. Na snimku je posebno zanimljivo kada bend izvodi pesmu „Električni orgazam“, i to onaj deo kada u refrenu jednolične pesme Gile drekne: ORGAZAM! Efekat u publici je kao kad na stadionu padne gol. Jeeees!

U jednom intervjuu Gile se osvrnuo na incident na Omladini: – Ja sam srušio jedan mikrofon, a bubnjar je raspalio činelu tako da je ona pala i rasturila svu tu šarenu lažu od lampica i svetiljki. Sve je prestalo da radi. Kad smo otišli iza scene psovali su nas i pominjali neku milonsku štetu…Te priče iz Subotice su ubrzo dostigle neverovatne razmere – maltene smo izleteli sa noževima i isekli gajtane, savili mikrofone, razbili reflektore… Samo, lepa je bila Subotica… Skupile su se bile dobre grupe, stvarno dobre. – Šarlo, Idoli, Film, Haustor, mi…Igrali smo fudbal u 5 izjutra i izgubili od Haustora. Baš smo se dobro zezali – bila je to Subotica moje mladosti…

Azra vs Riblja čorba

Možda nije pravo poređenje, no recimo da je nakon podele na pristalice Bitlsa i Stonsa, osamdeseta godina donela naš domaći varijetet. Oni koji su kao ikone držali ploče grupe Azra, nisu imali ništa protiv Riblje čorbe. I obratno. I jedna i druga rok grupa su išle ka vrhu popularnosti ali je veća privrženost jednoj od njih bila i tanka linija razdvajanja dva karaktera. Onog sklonijeg intelektualiziranju i onog razuzadanog, koji je sklon realnijem sagledavanju sveta oko sebe.

Narednih 35 godina ta tanka linija je postajala sve deblja a aktere ove priče danas deli kanjon. Na letošnjem koncertu Riblje čorbe na subotičkom malom stadionu, novoj generaciji svojih slušalaca Bora je ostavio politički testament: „Deco, ..ebite se u dupe ako hoćete da nas prime u Evropsku uniju“.

Dakle, ne vredi vam više ono: nemam ništa protiv pedera, već morate da zauzmete aktivniji (može i pasivan) stav, da date konkretan doprinos evropskim integracijama.
Džoni se još davno integrisao u Evropu, postao je Holanđanin a njegovi sledbenici, ako su još tu fizički, već godinama su u duhovnom egzilu.