Ovih dana, po 91. put, oglasio se Vasa Radovanović sa novim brojem svog fanzina „Oprem dobro“. U najnovijoj sveščici, Vasa se potrudio da čitaocima isporuči dosta zanimljivog sadržaja.
Piše: David Ljubović
Za razliku od prethodnih nekoliko brojeva, uvodne strane u rubrici „Intervju“ ne zauzimaju razgovori sa neafirmisanim muzičarima i bendovima. Ovaj put, prostor je dobio Predrag Drčelić Skaki, pesnik i vokal benda Koalicioni sporazum. Skaki je ime koje svakako ne treba posebno predstavljati. Iz tog razloga i Vasa je u intervjuu preskočio formalni uvodnik i odmah prešao na pitanja. U čemu se razlikuju bendovi Trula koalicija i Koalicioni sporazum, šta Skaki misli o obradama njegovih starih pesama, kako je nastao Skakijev solo album, šta možemo očekivati od najavljene knjige „Sve što znam je punk“… samo su neka od pitanja koja se provlače kroz veoma sadržajan razgovor dva, slobodno možemo reći, pank-rok saborca. U drugom intervjuu, imamo mlad, ali, već dobro poznat i uspešan ska bend ‒ Čvrge iz Požarevca. Iako je reč o afirmisanom sastavu, ipak, ne bi bilo loše da je ovaj intervju imao uvodni deo, jer, tek u nastavku razgovora saznajemo da je na pitanja odgovarao pevač i trombonista ‒ Danijel Panić. Zamerka je više formalističke prirode, pa ne sumnjam da će stari fanzinaši uopšte i uočiti takav detalj kao bitan propust (setimo se samo fanzina iz 80-ih i 90-ih koji su rađeni tehnikom ‘seci – lepi’, gde je sve bilo istumbano, prelepljeno, išarano… to je valjda punk, ‘bem li ga). Pošto se radi o mlađim muzičarima koji se po prvi put pojavljuju u „Oprem dobro“, većina pitanja je pomalo šablonska, međutim, treba izdvojiti jedno koje se odnosi na pojavu sve većeg broja deklarisanih pank bendova kroz čiji zvuk se provlače folk motivi. Da li je u pitanju neki trend, zajebancija ili samo puka komercijalnost i želja da se dopre do što šireg kruga publike? Pitanje i odgovor prenosimo u celosti:
Vasa: Interesuje me još nešto… Ovih dana sam prisustvovao više puta polemici o tzv. pank bendovima koji pevaju pank sa teškim primesama turbo folka (da ih ne nabrajam svi znaju o kome se radi)? Doduše, većina njih tvrdi da je to samo parodija i ismevanje narodnjaka… Da li ti bendovi samo koriste to što će imati mnogo širi sloj publike (privućiće i tu ,,turbo-folk” publiku, koja će se napijati uz njihove pesme i, što je najvažnije, to dobro plaćati)… Da li je pank kad zakumavčiš i rastegneš trilere pevajući o nekim trivijalnim temama, dok zadrigli pijanac u jednoj ruci drži parče prasetine a u drugoj pivo i uživa u tvojoj pesmi? Ili je to samo lakši put da se dođe do više publike, a samim tim i napune džepovi?
Danijel: Drago mi je da bar neko jasno i glasno postavi pitanje na tu temu, svi to uglavnom izbegavaju. Fenomen tih ,,pank-folk” bendova je jasna slika naše scene. Da se ne lažemo, tip i riba koji slušaju turbo folk neće doći na svirku tih bendova, grozno im je da vide ,,pankere” pa makar i u takvom izdanju i raspoloženju. Otićiće na splavove i biti u nekom izdrkanom ,,glamur” balonu. Dakle, ipak nije reč o parodiji, već o zadovoljenju svog seljačkog bića. Kada vidite masu koja pada u sevdah na te melodije kao šljiva u govno, jasno je da to ljudima prija i ne može mi biti jasno zašto to ne priznaju, da jednostavno to vole. Bilo bi iskrenije. Ne sumnjam da je reč o brzoj zaradi, mnogo se ljudi loži na to. Meni je to lično krš, ali mi je jako drago da vidim neke zaklete pankere, rokere i metalce kako pijani arlauču i igraju uz te pesme. Pošto ih sutra nije toga sramota, jasno je da to ljudi vole do koske, haha.
U standardnoj koncepciji fanzina „Oprem dobro“, navikli smo da čitamo tri intervjua. Međutim, ovaj put, taj segment je spletom nesrećnih okolnosti izostavljen. Naime, 91. broj trebalo je da obeleži intervju sa frontmenom benda Novembar ‒ Goranom Kostićem. Vasa je pripremio i poslao pitanja na njegovu adresu, ali kao što je poznato, Goran je poslednjeg dana juna iznenada preminuo… Veliki gubitak koji se rečima ne da opisati.
U drugom delu novog broja imamo recenziju knjige Milana B. Popovića „Pesma bunca i plače“, kao i osvrte na nove albume i fanzine. Završne strane su kao i obično ispunjene autorskim radovima: art, poezija i jedno kraće prozno delo. Upravo ovo poslednje je veoma interesantno, jer se u njemu kao glavni lik pojavljuje možda i najveća rokenrol zvezda na Balkanu. Ali, da ne otkrivamo baš sve. Štampani primerak ovog kultnog glasila možete potražiti direktno kod Vase Radovanovića, a za sve ostale tu je i elektronska verzija koja se može besplatno preuzeti na adresi:
