Ovih dan u prodaji se pojavio kompilacioni CD Crvene Jabuke sa nekoliko novih pesama. Album je, pre svega, namenjen gradu iz koga su potekli, pesme su nostalgične, setne, ali i lepršave. Inače, za moj skromni ukus, Jabuka mi je malo mekši bend, mada je prvi album iz dalekih osamdesetih obećavao čvršći smer. Ne sporim, Žera i drugovi su majstori svog zanata, a to se itekako oseća svih ovih godina postojanja benda. Prethodni album „Nokturno“ je jedan od boljih novih albuma sa domaće scene koji sam čuo u poslednjih nekoliko godina. U tom rok pop svetu album je odličan.
Piše: Miodrag Marković
E sad, ova pisanija nije o Jabuci, već o nečemu čemu bi svi trebalo da težimo. Da budemo marljivi u onome šta radimo, uporni, odnosno da težimo profesionalizmu u oblasti kojoj smo se radno posvetili. Ako ste pravi profesionalac, onda ste to svuda, bilo gde da ste i bilo gde da radite, to čime se bavite u vidu zanata. Pogotovo ako ste javna ličnost. Verujte, sve ima svoju cenu.
U smiraj prošlog leta jedan mali grad u centralnoj Srbiji organizovao je po prvi put u svojoj istoriji rok festival. Pored manje afirmisanih bendova, u dva dana, inače odlično organizovanog festivala, nosilac prve večeri bila je Crvena Jabuka, a druge večeri jedan poznati beogradski bend.
Na kraju prve večeri nastupila je Jabuka sa svojim koncertnim repertoarom u fulu. Snažno, tečno, kao da sviraju na Vembliju pred 100.000 ljudi, a ne pred jedva par stotina duša u jednom malom gradiću. Nakon dva puna sata svirke, udostojili su prisutne i bisom. Na takav nastup ne može se staviti nijedna zamerka. Momci su svirali kao da su na trgovima najvećih naših Regionalnih gradova. Pošteno. A došli su iz, ne baš blizog, Sarajeva, Zagreba…
Sutradan je nastupio poznati beogradski bend, koji je, ruku na srce, odsvirao svoj nastup festivalski. U sat i dvadeset minuta odlične svirke, pred istom publikom pred kojom je prethodne večeri nastupila Jabuka. Gde je zamerka? U odlaženju od publike bez bisa. Mislim da takav način ophođenja prema publici nije bio korektan. Mogli su svirati tih desetak minuta duže, nikome ne bi pala kruna sa glave. Lično mislim da ne postoje kraljevi u bilo kojoj oblasti umetnosti. Da, ne verujem ni u idole.
Običan puk bi rekao da je sve to tezgarenje. I u pravu su. Ošljarenje, pre ili kasnije ispliva na površinu, bez obzira kojim maskama to prikrivate. Sve slabosti, kad tad, otkriju se. Možete lagati jedno vreme, ali ne možete sve vreme…
Na mnogim muzičkim dešavanjima sam bio, ali jedan koncert pamtim. Pre sedam – osam godina u jednom gradu na Dunavu istoga dana održana su dva koncerta. U centru grada je sviralo sarajevsko Zabranjeno Pušenje, a na periferiji istog, Riblja Čorba. Nemojte se čuditi, zašto dva, nesporno velika benda, sviraju u istom gradu, u isto vreme, samo na različitim mestima. To je pitanje politike, a ne struke…
Riblja Čorba je svirala pred par hiljada ljudi, koji su se svakako svojom voljom opredelili da to subotnje veče provedu sa Borom Čorbom. Ja sam se opredelio za suprotno. Otišao sam u centar grada na Zabranjeno Pušenje. Sa razlogom, do tada Sarajlije nisam gledao, a Riblju Čorbu više puta. Naravno, uvek sam zadovoljan odlazio sa koncerta Bore i benda, mada ću uvek pamtiti prve njihove koncerte s početka osamdesetih, zaključno sa izdanjem kultne ploče „Mrtva priroda“.
Sarajevsko Zabranjeno Pušenje je koncert počelo u zakazanom terminu. Znali su da Riblja Čorba svira u isto vreme samo u drugom delu grada. Ne sumnjam da im je honorar isplaćen na vreme, jer od prodaje koncertnih karata ne bi zaradili ništa. Pazite sad, jedan od najboljih bendova sa ovih regionalnih prostora, posle gomile prodatih albuma i održanih živih nastupa, što pre, što posle, devedesetih godina, svira okruglo sat i četrdeset pet minuta, besprekorno, na odlično vizuelno postavljenoj sceni sa perfektnim ozvučenjem, pred, ni manje ni više, nego 10 gledalaca. Nas deset običnih smrtnika bili smo svedoci tog istorijskog čina. Pitajte Davora, alias Seju Seksona, da li su pre ili posle svirali bilo gde pred manjim brojem ljudi. A postoje 40 godina. Svirali su savršeno, besprekorno, pred 10 gledalaca, uživaoca muzike. Svoj koncertni repertoar predstavili su kao da sviraju pred prepunom Arenom, beogradskom ili zagrebačkom, njima je to nebitno… Oni su muzičari od zanata, a i vole živu svirku…
I od Jabuke i od Pušenja imam oba poslednja izdanja. I „Nokturno“ i „Šok i nevjericu“. Kupljeno legalno u beogradskom Jugotonu. Originali. Oba benda su, nesvesno ispoštovala mene, odužujem im se na način na koji jedino i mogu. Udostojiti njihov rad i reći NE pirateriji. Shvatio sam da je reč o pravim profesionalcima, ljudima koji, pre svega, vole ono što rade, bez obzira gde se nalaze i gde sviraju. Poštovanje i profesionalizam mogu i treba da idu zajedno. Kao ljubav i sloboda. Neke stvari nemaju cenu…
