I, eto, naša priča konačno može da se zakotrlja, pokrene, slično kotrljajućem kamenju… Jer „sve se menja osim kamenja“… Kamenje je večno… Naročito ako se radi o dijamantima.
Piše: Zoran Ilić
1. VINIL
Sada već zaboravljena a nekada rado korišćena reč vinil (u Rječniku stranih riječi iz 1989. godine piše da je to “hemijski spoj koji se upotrebljava za proizvodnju plastičnih masa”) ostalo je nešto nedostižno za sve kragujevačke rokenrol sastave iz šezdesetih godina prošloga veka. Prvu gramofonsku ploču će snimiti grupa Smak 1973. godine za beogradski PGP (Živim ja… i Biska).
Tako da KG rokenrol iz šezdesetih ostaje samo u našim sećanjima. Nećemo ga naći nigde na kolekcijama ex-YU roka iz tog vremena. Tu su niški Daltoni, zagrebački Roboti i Crveni koralji, beogradske Siluete i Elipse, međutim ne i kragujevački VIS-ovi.
2. CISKO
Mnogo toga je taj grad video i doživeo, ali upravo te jeseni početkom šezdesetih susrešće se sa dva nova pojma: električna gitara i rok gitarista.
Devetnaestogodišnji mladić koji je upravo pristigao u grad trebalo je da postane prvi kragujevački gitarista, a to čudo koje je on lično napravio i držao u rukama bila je električna gitara.
Mladić je došao iz drugoga grada i sa obala druge reke. Kako mu je delovao Kragujevac stešnjen između brda?!
Njemu koji je sa obala najveće evropske reke prispeo na obale jedne neugledne rečice? Ipak, bio je dovoljno mlad da mu nijedna promena nije padala teško.
Sticajem srećnih okolnosti, to su bile dobre, prosperitetne godine. Svet je hrabro koračao napred. Tehnološki napredak je bio silovit.
3. SENKE
Pišući o počecima rokenrola u Kragujevcu pošli smo od Ciska. Tačnije, od one jeseni kada je devetnaestogodišnji momak iz Smedereva postao žitelj šumadijskog grada. To je bilo septembra 1963. godine. Te davne jeseni, Cisko upisuje studije mašinstva, i iz grada na Dunavu dolazi u Kragujevac.
On je u Smederevu već imao svoj bend. Pored njega još jedan član tog smederevskog benda dolazi u Kragujevac na studije, a to je Pera.
Njima se ubrzo pridružuju Cole i Rade, i tako nastaje prva postava kragujevačkih Senki. Prvi zvanični nastup će imati u bioskopskoj dvorani “Pionir” na manifestaciji “Susreti mladih”.
Godinu dana kasnije doći će do prvih personalnih promena: grupu će napustiti Pera i Rade dok će novi članovi Senki postati Vojkan Janković basista i Asim Mujević bubnjar.
Godine 1966. Vojkan odlazi iz grupe, a na njegovo mesto dolazi u to vreme četrnaestogodišnji Zoran Milanović. Pet godina kasnije on će postati basista Smaka.
Aprila 1970. godine SENKE prestaju sa radom.
4. VOJKAN
Između ostalog, kragujevačke Plave Senke bi mogle da budu značajne i po tome što je to prvi bend u kome je svirao Vojkan Janković.
Pa, ko je Vojkan? To je ovaj oniži momak sa gitarom na fotografiji – e, to je Vojkan! On je u Plavim Senkama svirao ritam gitaru.
A sada Vojkan! Kaže, to jest on se priseća (davne) Prošlosti: „Mi do tada nismo videli more, i kada je trebalo da idemo da sviramo, to je bilo kao kada bi danas dobio prvu nagradu na Lotou.“
Pored Vojkana, Plave Senke su činili: Asim Mujević, Ljubiša Jelić Pinki i Cole. Sve su to provereni KG-rokeri iz šezdesetih godina dvadesetog veka.
Ipak, ovaj kratki tekst koliko je o Plavim Senkama isto je toliko i o kragujevačkom rokeru Vojkanu.
U knjizi Vlade Paunovića „Vrele šezdesete“ Vojkan Janković je označen kao „jedan od pionira rokenrola u Kragujevcu“.
Pored pomenutih Plavih Senki, Vojkan je bio član i pravih, Ciskovih Senki, kao i grupe Džentri.
Rođen je 1950. godine. Gitaru je svirao od svoje sedme godine, a učio ga je Edi Kolonac.
5. PINKI
U prethodnom tekstu o Vojkanu i Plavim Senkama pomenuli smo i Pinkija.
Ko je Pinki i kako je dobio (ne)običan nadimak? Ljubiša Jelić Pinki je nešto stariji od Vojkana. On je rođen 1944. godine u kragujevačkoj Staroj Koloniji.
Nadimak je dobio tako što je 1955. godine kao član pionirske ekipe gimnastičara DTV „Partizan“ za Dan Mladosti nastupio pred Josipom Brozom. I tako, slično Bošku Palkovljeviću, i Kragujevčanin Ljubiša Jelić je postao (i ostao) – Pinki.
Pre nego što je počeo da svira gitaru, Pinki je svirao klarinet.
1964. godine jedan je od osnivača VIS-a Plavi dečaci. Nastupali su u Sokolani u Staroj Koloniji.
6. ALASI
Početak je 1965. godine, a grad je Kragujevac. Dakle, Socijalističa Republika Srbija, država SFRJ, vreme vladavine Josipa Broza Tita, komunizma… Rolingstounsa i Bitlsa… Silueta i Elipsa…
Upravo je to a ne neko drugo vreme, i, što bi se reklo, pod sloganom „mi, mladi i puni energije“ neki kragujevački momci osnivaju muzički ansambl.
Dolazi leto i pomenuti, a još uvek neimenovani, mladići odlaze na svoju prvu tezgu. Put ih vodi u najjužniju ex-YU republiku Makedoniju i na obale Ohridskog jezera.
Nepoznat je repertoar koji oni tog leta izvode u Ohridu: vreme je zamaglilo, sakrilo, odgovor na to pitanje.
Jesen je i dolazi i do prvih personalnih promena u grupi. Dotadašnji gitarista Slobodan Lepojević Mecko postaje bubnjar u novoj postavi, dok se grupi priključuju njegov brat Guta kao bas gitarista i D. Vujačić Galje kao solo gitarista.
Konačno je pravo vreme da Vam otkrijemo o kojoj se to kragujevačkoj grupi radi! O Alasima je reč.
Naravno pre nego što se izađe pred publiku treba naći prostor u kome će se vežbati. Prostor je isti koji će nekoliko godina koristiti i Smak: podrum Doma Omladine. A mesto gde nastupaju jeste sala Vatrogasnog doma.
7. VIS ZALJUBLJENI
1966. jeste godina osnivanja VIS-a Zaljubljeni. Grupu osniva Ljubiša Jelić u Kragujevcu poznatiji kao Pinki.
Kao i o prethodnim KG-grupama iz šezdesetih godina XX veka, i priča o Zaljubljenima je uobičajena. Što bi se reklo – ne iskače iz stereotipa.
Mesta u gradu gde su nastupali jesu sledeća: Pedagoška škola, Viša medecinska, Ekonomski fakultet, Stara Kolonija, Plava i Crvena sala i Čajdžinica u kragujevačkom Domu kulture.
Onda se iznenada pojavljuju Đenovići na Jadranskom moru.
Sada je to daleka i nepristupačna i ne preterano gostoljubiva Crna Gora, a nekada je to bilo tek još jedno mesto na Jadranskom moru Titove SFRJ.
E, u tim Đenovićima su kragujevački Zaljubljeni jednoga leta svirali zajedno sa čačanskim BELIM VIŠNJAMA.
I kao što je Pinki video Josipa Broza Tita tako su VIS Zaljubljeni 1967. godine videli – Tjentište, Foču i Goražde.
Svoju muzičku karijeru VIS Zaljubljeni završavaju dve godine kasnije. Dakle, 1969. godine.
8. STOUNSI SA PIVARE
Evo još jedne priče iz istorije KG-rokenrola! Da bi se ona ispričala trebalo bi, za početak, da se popnemo na brdo koje se nalazi na desnoj obali Lepenice: na pivarsko brdo. I, naravno, da se vratimo u prošlost: u godinu 1965. na primer.
Sledeće što treba da uradimo jeste da potražimo dečake, tinejdžere iz kraja poznate pod nadimcima: Tomaš, Bane, Dule… Verovatno ćemo ih odmah sresti na pivarskim stmim i uskim ulicama.
Slično dečacima iz drugih delova ex-YU, Tomaš, Bane i Dule formiraju muzički sastav koji nazivaju Water Stones.
I, eto, naša priča konačno može da se zakotrlja, pokrene, slično kotrljajućem kamenju… Jer „sve se menja osim kamenja“… Kamenje je večno… Naročito ako se radi o dijamantima.
Muzičkom sastavu su neophodni instrumenti, pa tako i pivarskim Stounsima. U gradu, Kragujevcu, u to vreme je (pre)malo muzičkih instumenata… Braca iz Dalekih Horizonata je svoj „Framus“ nabavio čak u Parizu! A Pariz je bio (i ostao!) dalek… Za mnoge, nedostižan!
Ipak: pivarsko Vodeno Kamenje počinje da egzistira kao muzička grupa… Održava prve probe, ima svoje fanove, „skida“ stvari poznatih svetskih grupa: „Good vibrations“ od Bič Bojsa, na primer.
Njihov repertoar su činile obrade pesama Bitlsa, Rolingstounsa, Mankisa, Otisa Redinga i Mudi Bluz, kao i domaćih, ex-YU sastava: Siluete, Elipse, Indeksi…
Konačno dolazi vreme i prvih zvaničnih nastupa. Od nulte, 1965. godine je prošlo dve godine. Dakle, nalazimo se u 1967. godini. Leto je…
Značajniji nastup je na „Paradi ritma“ u Zastavinoj bašti.
Van svog grada, Vodeno Kamenje nastupa u Zelenici, Topoli na „Oplenačkoj berbi“, u Velikoj Plani, Čačku…
Za Čačak znamo i tačan datum: 31. decembar 1968. godine. Novogodišnji koncert u hali košarkaškog kluba „Železničar“ zajedno sa lokalnim Belim Višnjama.
I tu je nažalost kraj. 1969. godina je označila kraj postojanja Vodenog Kamenja.
Tinejdžerske godine su zauvek prošle. Tomaš i ostali iz benda odlaze na odsluženje vojnog roka… Na Pivari stasavaju neki novi dečaci…
Još je jedna nova godina… Već je i novi vek – dvadeset i prvi…
Kažu da se Tomaš, Bane, Dule i Mika iz Vodenog Kamenje u to vreme, kada se jedna godina lomi I počinje nov, ponovo sastaju i kao nekada „u dobra, stara vremena“ preslušavaju pesme iz vremena svoje mladosti… Evociraju uspomene… Žive kao što su nekada živeli…
Ako u to vreme prođete Pivarom pažljivo oslušnite da li iz neke od tih, ruiniranih kuća dopire zvuk rokenrola iz davnih, šezdesetih godina…
Ako ga čujete, znajte da su upravo tu nekadašnji momci iz Vodenog Kamenja!
