Konačni obračun se nikada nije dogodio… Napeti Revolveri stajali su posred široke glavne džade, ali niko nije prilazio. Svi su napuštali u panici grad koji se rušio pod naletom neke daleko veće sile. Revolveri su gruvali u nebesa i dozivali sve sebi slične da ostanu i podupru grede okolnih velelepnih zdanja, ali sve beše zalud. Njihove poslednje reči…
Piše: Ivan St Rizinger
Ovako bi mogao otprilike da glasi kratak, stripovski siže jedne po svemu specifične srpske rokenrol priče s početka poslednje decenije XX veka.
Počelo je u Aleksandrovcu, varoši poznatoj po vinu i „Diskosu“, kući koja je decenijama bila sinonim za „novokomponovanu narodnu muziku“. Počelo je tako što su dva prijatelja Žarko Sebić i Vlada Jakšić, onako klinački, rešili da zapraše rokenrol po Župi… Ograničeni brojnim predrasudama ipak su terali po svom, gradeći sopstvene stepanice ka nebu, srećni i zadovoljni samom činjenicom da im niko rad ne razgrađuje iz čiste obesti.
Selidbom za Beograd vrlo brzo ovladavaju prestoničkim igrama, sakupljaju zanimljivu ekipu i stvaraju album prvenac „Šest ipo tona bombona“. Sami ga i objavljuju, samo na kaseti i verovatno ga se više niko danas ne bi sećao, da su ostali samo na njemu. Izlazi i ep, sa četiri pesme, na vinilu u izdanju „Ćao sounda“, sa koga svojom gotovo pankerskom estetikom iskaču dva maliganska gostovanjana u dve obrade – Slavka Štimca u „Na morskome plavom žalu“ i Dušana Prelevića, koji je u malo pregrejanom stanju svesti otpevao „Ništa mudro“, inače mrskog mu Bijelog Dugmeta.
Odlaze na zaječarsku Gitarijadu 1991. i osvajaju I nagradu Stručnog žirija. Lokalnoj publici se to baš i nije dopalo, jer su gotovo svi prisutni zdušno navijali za hevi orjentisane Ciruse iz Negotina.
Za potrebe radio stanica odmah objavljuju, bez izdavača, ubitačni dvostruki A singl sa danas antologijskim pesmama „Nema povlačenja, nema predaje“ i „24 sata dnevno rokenrol“. Ova prva, na talasu studentskih protesta, postaje neformalno himna svih poniženih mladih i nadarenih ljudi Miloševićeve Srbije tog vremena. Boreći se za velegradsku čistotu etra Radio B92 posprdno o njima govori kao o seljačićima koji su se malo zaigrali po terenu na kojem nisu dobrodošli i odbija da zavrti njihovo delo…
Novi album “24 sata dnevno rokenrol”, sad već u spektakularnoj formaciji sa Bananom i Švabom (El. Org.) te Čedom Macurom za bubnjevima prihvata da im objavi tad već ophrvana finansijskim problemima niška Sorabia disc, a glavni uslov benda je bio vinilni album. Plan da čitava akcija prođe što jeftinije obuhvatao je odlazak do „BalkanTona“ iz Sofije i izrada glasmastera (jer već u to vreme ni PGP ni „Diskos“ više nisu imale čime da ga načine) nakon čega će njihova aleksandrovačka ekipa gratis da odštampa tiraž u prili;no devastiranim pogonima nekada gigantskog „Diskosa“. I sve bi bilo u najboljem redu da taj dragoceni sofijski narezani kalup nije pukao već kod 49. kopije… Neki kažu da je majstor bio malo previše pod gasom, drugi da su Bugari podvalili, svejedno – na tako minoran tiraž niko nije ni pomišljao da štampa omote. Vinil su dobili neki prijatelji i retki mediji. Nakon 22 godine teško da ih je nekoliko preteklo u dobrom stanju.
Kasetu je godinu dana kasnije objavio ITV Melomarket. Ostao je i video spot za „Nema povlačenja…“, u režiji Krune Ras, u kome Revolveri ponosno i prkosno, prenaglašeno našminkani i odeveni poput tranvestita špartaju beogradskim ulicama, još jednom pokazujući srednji prst pakosnoj estetici velegradskih rokenrol elitista.
U vreme Brzih bendova Srbije, kada se tek formirao novi muzički front naši junaci su trošili svoje poslednje metke. Onog momenta kada su Vlada Jakšić – Musa i Žarko Sebić – Aleksandrovski zaključili da više nema svrhe boriti se jedan uz drugog saga o najuspešnijem sastavu Rasinskog okruga svih vremena bila je okončana.
Možda su za tih nekoliko godina aktivnog bivstvovanja na diskografskoj sceni uradili premalo, ali danas im gotovo sva izdanja imaju zlatan sjaj.
Kasnije su došli ex Revolveri, ali to je neka potpuno druga priča, ni nalik ovoj.
