Svetski dan Jazz-a, Dom Omladine 30. 4. 2015.
Snimili: Aleksandar Zec/Ana Danilović
Tunel
Zamisli da nismo komplikovani
da sam ja manje ja, da si ti manje ti
menjaj sebe da se nađemo u tački
samo ko će onda biti ti ljudi
Nije lepo silaziti u čoveka, klizave stepenice, šiljci i memla
de da ti kažem koju o kraju tunela
šta su svetla o kojima patetika baljezga
A ako ima svetla tunel ima kraja, ako ima kraja tamo stoji neko
ironija je što odande gleda u tvoje mesto
sjeban kao ti, a misli da si svetlo
I onda krene, i onda kreneš
i bude sreće kad sveća sveću sretne
a kad isčile kad u kosti uđe led
po mraku napipavaš samo razliku i jed
I krišom osvrćeš se preko ramena
na svom kraju tunela umišljaš crveni tepih
i mic po mic sve više nedostaješ sebi
prezireš slabost koju vam koža lepi
I onda kreneš, i onda vreme
i bude sreća kad se ukotviš u sebe
a onda shvatiš sjebao si usud
to više nisi ti, to je samo kusur
Ref.
Večeras negde si koketna
svi te redom žele, nigde nisi srećna
(šta je sreća?)
a ustvari oboje smo još na sred tunela
pa zajebi sve, slomi se, i budi
