Novosadski bend Veliki brat svojim albumom Digitalno robovlasništvo nastavlja tamo gde su stali pod imenom Deecin Ye Mc – svojom prepoznatljivom lirikom, obojenom značajnom dozom ironije i sarkazma i muzički upakovanom u prepoznatljivi, ali osavremenjeni rok zvuk osamdesetih, uz povremene muzičke izlete van očekivanih granica.
Piše: Vasa Radovanović
Najzaslušniji za to je tandem koji čini okosnicu ovog benda – Goran Kovačević, pevač, gitarista, tekstopisac i Miroslav Maletić Kića, gitarista, koji su, ujedno i autori kompozicija. Miroslav je potpisao produkciju. Album je sniman u novosadskom studiju DoReMi. Za zvuk su zaslužni: snimatelj Anđelko Banić Anđus, i Dejan Vučković koji je uradio remiks.
U svojim tekstovima Goran se osvrće na sivilo svakodnevice koja nas okružuje pokušavajući da nam prenese slike apatije, socijalne nejednakosti, baruta i krvi.
Na albumu se nalazi osam pesama, nešto preko 27 minuta dužine. Pesme su kratke, jasne i pogađaju u glavu. Dok gitare, uz čvrst i jasan ritam, pršteće rifove, solažama melju, ne preostaje nam ništa drugo nego da i sami počnemo da se preispitujemo. Gde se mi nalazimo u svetu koji tako surovo realno opisuje Veliki brat? Naziv bendu nije dat nimalo slučajno. Od Evropskog zida, preko Kontroverznog biznismena, do poslednje pesme na ovom albumu Zamalo ljubavna pesma (u kojoj je gostovao Bogoljub Čombe Banjac, Amajlija), možemo da uživamo u dobrom rok zvuku, koji je uz to samosvojan i prepoznatljiv, što je osnovni uslov da bi se neki bend izdvojio na sceni. Posebno bih bih se osvrnuo na pesmu koja bi lako, uz malo veću medijsku podršku, mogla da bude radijski hit Saša zna kada je dosta, kao i Afričku šljivu. Komunalni policajac bi, takođe, zbog svoje aktuelnosti mogao da skrene pažnju na sebe. Tu je i Metalski radnik. Zbog odličnih pesama sa socijalnom tematikom Veliki brat me asocira na jedan stari, takođe novosadski, bend Balkan. U pesmi Radost Evrope se poigravaju i muzički i tekstualno sa “evropskim vrednostima“.
Izdavač RNR records nije slučajno poklonio poverenje ovom bendu. Pred nama su iskusni muzičari, već dokazani u drugim bendovima, koji znaju šta žele i imaju svoj jasan cilj. A publike za ovaj vid muzičke pobune svakako ima, i to širokog dijapazona.
Ovaj album, sigurno, zaslužuje pažnju šire muzičke javnosti, a koliko će u tome uspeti zavisi, pre svega, od samog benda, koliko je spreman da mu se posveti i ispromoviše ga, posebno koncertno.
