I evo, 6.12.2021.,konačno željeni album je ugledao tešku tminu ostavljenu iza sumraka. Ozbiljan koncept koji naginje cinizmu, sarkazmu i laganoj ironiji, onako sve iz nekog skrivenog plana. Takav je i omot cd-a. Ne isijava, obojen u dukat crnu farsu, daje slikovit nalaz postanka i nestanka čoveka, od njegovih prvih dvonožnih koraka, do pukog prezira bezbojne, bezčulosne slike na monitoru lažnog prikaza, od poštenog rada do neumerenog užitka i iskrivljene misaone nakaznosti. Ipak, na kraju, uspravno, stoji čovek. Bojim se samo kao neostvarena vizija.
Piše: Miodrag Marković
No, za razliku od tzv. čoveka na omotu albuma, Špurijus nudi viziju zdravog uma, poštenog i otvorenog delovanja, razotkriva lažni moral aktiviran kroz sanjarenje, nikada utemeljenog srednjeg staleža, uokvirenog granicama veličine ega svakog od umetnika političkog žanra na vratima poluostrva sve do šumnog talasa nošenog burom hladnog mora. Taj, vetar koji u sebi nosi miris mora i ukus školjki, oseća se novom albumu benda. Šmek, koji oni imaju, lako se da prepoznati u skoro svakoj numeri, ali isti nije sladak, oporost mu klizi niz nepce, pre no što počne reči da rola niz grlo. Ko želi da razume, lako će prihvatiti metafore iz podteksta numera obojenih svakodnevnim praktičnim i urušenim problemima. Nema mesta na albumu koji nudi srećne trenutke, jednostavno, odavno je bambi završio na nekoj bogatoj trpezi, pepeljuga je sve svoje snove prodala sa razbijenom cipelicom, naravno da se Snežana nikada neće probuditi posle poljupca, a Ivica i Marica su vanvremenski zalutali na nekoj stazi koja vodi svuda, osim u život. Kod Špurijusa nema bajki, lažnih predkazanja i obećanja, da samo trebaš gledati širom otvorenih očiju u budućnost, čitaj tv ekran, bio mali ili veliki, svejedno je, i svi tvoji snovi, bez rada, naravno, poželjni, biće ostvareni. Da, da… U Grimovim spisateljskim nadahnućima, ovde to ne pije mutni izvor naš.
Na albumu Išijas bend je nanizao ostvarenja u poslednjih par godina, vešto oslikavši sva dešavanja na njihovom lokalu, široj zajednici i umrtvljenoj sličici ljubavi, okruženoj veštim parazitima sa slatkorečivim žalom, ne za prošlošću, nego za budućim kosmičkim nadahnućima.Album otvara melodična Model 95. Song Barba je partija predstavlja nihiličnu veselu pesmicu, otvorenu klapnim delovanjem na početku iste, sa klasičnim rokenrol elementima, ali sa izuzetno finom dozom preliva kantri motiva. Interesantna je i Overdose klapskog pjevača, veoma temperamenta numera.Tu su i već ranije opisani vrlo kvalitetni songovi Dobročinitelj i 4 Banke.
Numera Psihički nestabilna je jedna već ozbiljna pank rock stvar. Na žalost, predstavlja svakodnevno štivo za bilo koju radnicu na ovim integrisanim i razdvojenim prostorima, a koja je zaposlena kod velikih investitora i privatnih preduzetnika (obrtnika), zovite ih kako vam drago, jer moja malenkost još nije u stanju da shvati šta oni preduzimaju ili obrću, sem kada je u pitanju zakidanje na nadničarskoj muci. Naravno da ima i incidentnih situacija koje negiraju napred rečeno, ali…
Moralne paradigme su numera bliska svima nama, prezentovana u pravom pank maniru. Matija kutija je vesela pesmica u duhu rege elmenata. Vredne pažnje su i Slobodni let i Iseljenik, svaka nosi priču duboko u sebi. O pesmi Ignoriran neću reći ništa, nju treba čuti, ne želim bilo kome pokvariti lični utisak o istoj. Mene je posebno pogodila, kako muzički, tako i tekstualno, s posebnim akcentom na sjajne Domine vokale. Album zatvara numera Nema opraštanja, malo drugačija, čisto akustičarski uradjena u prvom delu, onda ide klasični rokenrol, nosi je tekst, a trebalo bi se zamisliti nad istim.
Album se ne zove slučajno IŠIJAS. Pomenuta patnja najvećeg nerva u čovečjem telu, manje više, pokazuje sklonost bitisanja kod mnogih ljudi. To rezultira uglavnom utrnulošću i ukočenošću u nozi. U slučaju Špurijusa, reč je o ukazivanju na utrnulost ljudske misli u glavi. Bolovi su nesnosni, ali ih neprimećujemo zbog blagostanja kojima smo okruženi. Ima li leka ovakvoj boljci, kroz ukazanost pomenutog benda? Naravno da nema. Veštim ispiranjem samo se odlaže hronično stanje pacijenta i produžava besmislenost ljudske naravi, tako da je Corona mala digitalna šala, a u prostoru beskonačnosti je samo trun na nevidljivom Aladinovom ćilimu koji hita nebeskim prostranstvima.
Za ovakvo smisleno vidjenje životarenja, bez šarenog okoliša, na momente surovog i besciljnog bdenja nad uvalama izgubljenih detinjstava i mladosti, okupanog pank rokom i umivenog iskrenim prilazom da se komunicira sa svakodnevnim pučanstvom, gde nije lako zadobiti podršku tamo gde si nastao, jer prorok biti u svom mestu je nemoguća misija, bez obzira na uloženi trud i posedovanje nespornog kvaliteta, ali Špurijus u sastavu Domo – vokal, Boris – gitara, Ivica – bas gitara i Ante – bubnjevi, ima podršku, samo iz razloga nespornog muzičkog i tekstualnog kvaliteta koji poseduju kao bend.
Analizirajući kompletni materijal benda Špurijus, mišljenja sam da je isti savremeno ukomponovan u malim bravurama panka, bliže roku, no to je nebitan fakat u celoj priči. Ono što nosi ovaj album je žilavost muzike i mali dragulji teksta koji su sigurno ubačeni u 13 minijaturnih storija, o još manjim ljudima, ali sa velikim misaonim integritetima i neskrivenim srcem na dlanu. Četrdeset minuta ugodne muzike za svakog poklonika pank rock životnog smera, mesto na slobodno ostavljenom prostoru izmedju tvorevina Kud Idijoti i Hladnog Piva, ali sa onim dišpetom dalmatinske obale uprtog pogleda ka kontinentalnim obrisima.
Špurijus je već iskusan bend. U skoro četvrt veka prisnosti sa pank rockom i lutanja po neizbežnim putevima i stazicama muzike koju vole i stvaraju, svakako nisu išli po posutima laticama. Možda tu i tamo zaluta po koja reč podrške i ruka na ramenu i…to je to. A svakako je malo, neću reći ništa, za toliko uloženog znoja i rada. Medjutim, sve sasvim solidno funkcioniše na Išijasu. Surovi izlivi nežnosti prema stvarima i okolnostima, koji se menjati ne mogu, nemaju ni sa kim, a pitanje je i za koga. Umorna rečitost, koja nije nadogradjena željenim i zasluženim, a još manje priznatim, rezultatima, stoji izmedju benda i svih nas koji su u stanju da prepoznaju skriveni kvalitet u okrunjenom i izrezbarenom univerzumu. Stoji i čeka tu malu iskricu da pretvori u plamen koji će obasijati ne samo luku i Dioklecijanovu palatu, nego i mnogo dalje vrhove razasute niz tekovine savremene civilizacije.
Album je više nego pristojna tvorevina savremenog rocka na evropskim prostorima, pribeleženi trenutak u etičko istorijsko oskrnavljenom vremenu, pokušaj izdignuća iznad svih talasa zaturenih obećanja i gotovo ugašene prisnosti medju jedinkama ljudskog roda. U zaledju Špurijusovih tekstova drema futuristička zaostavština o nemoći čoveka, ne pred prirodom, tu je odavno potpisana bezuslovna kapitulacija, nego pred samim sobom.
A onim mladjim, nadobudnim tinejdžerima, koji su se rodili kao sveznajući, pošto nema razloga da beže iz školskih kazamata, kada sada sve radi on line i polu on line, a već nisu tamo gde bi trebali biti, neka odvoje jedan školski čas i u miru odslušaju, čitaj sa pažnjom, album Špurijusa Išijas. Imaju šta i da čuju i da nauče. Ipak iz rada i upornosti dela se nanizati mogu. Ovi momci su pravi primer za to. Živeli!
