Uvek mi je drago kada otkrijem da još uvek stvaraju bendovi koji su stariji od mene. Uvek me, nekakako tiho, ali raskošno, vrate u mladost, i to samim svojim postojanjem. Pogotovo me obraduju kada i u tim godinama, znači u šestoj deceniji, kao u slučaju Scorpionsa, snime i objave novi album. Uvek sam im zahvalan na retorici koja isprati objavu novog albuma, skromno, no hrabro, bez ikakvog dodvoravanja mlađoj publici. U preko pedeset godina postojanja, pre par dana svetlost izdavaštva ugledao je njihov devetnaesti studijski album, nazvan Rock Believer, jednostavno prevedeno Rok Vernik.
Piše: Miodrag Marković
Zaista, bend je sve ove godine u nizu vlastitog stvaralaštva verovao u ono što radi. Kao dugogodišnji predstavnici čvršćeg roka, svrstavani u hevi metal bendove, sa lako prepoznatljivim rifovima i sopstvenim oblikovanjem numera, nemački rokeri odavno su odseli na zasluženim rok vrhovima. Ne, nije to samo zbog jedne od najlepših hevi balada „I still love you“ (Još te volim), a ni zbog „Wind of change“ (Vetar promena), jer su sve pomenute pesme odavno isklesane u najbolje okvire rokenrola, već zbog celokupnog doprinosa svetskom rokenrolu.
Nosilac novog albuma je svakako tema „Peacemaker“ (Mirotvorac). Prvo je ona puštena kao najava albuma, odnosno kao singl. Jaka, sigurna tvorevina, tvrdo rokerski odsvirana, perfektno uigrana stvar. Tekstualno sniva o ljubavi koja može zaustaviti rat, odvesti crne konje na opustele rajske ispaše koje ni ne postoje, ali da je čista ljubav sledeća na redu, pobediti ona mora. Sjajna stvar, pravi prikaz benda.
Ne mogu a da neizostavno ne pomenem pesmu koja otvara album „Gas In The Tank“ (Benzin u rezervoaru). Jako, glasno, suviše brzo da bi se tek tako ispratilo, sa izrazito pevljivim refrenom, jednostavnim ali nosećim tekstom o prijateljstvu, brzini i punom rezervoaru. Britki solo, urnebesni ritam i, kao uvek, sjajni vokali praćeni nerazmetljivim Klausovim izrazito visokim glasovnim mogućnostima, zaista se da uživati u tih par minuta.
U predivni triling ubrajam i „Shoot For Your Heart“ (Pucaj za svoje srce), biti slobodan poput ptice, prigrabiti čvrsto nebo sa obe ruke, dok paklena zvona svoj krik puštaju niz pucanj upućen u srce, ne u srce skrivenog junaka, nego u naša srca, otvorena za sve slobodnoumne ljude. Možda gubitnici i pobede, ali samo u songu, samo u stihu.
Na prvo slušanje ne mogu, a i ne želim, naći zamerke, jer album je zaista pošteno odrađen. Šesnaest numera u nešto jače od sat vremena, pružiće vam užitak, a mlađima i uvid u ono što rade veterani Scorpionsa. Decenijama drže svoju muziku na izrazito visokom nivou, bez daha, ali stalno je nadograđujući, i čini mi se, svaki put su nešto drugačiji. Posle sedam godina zatišlja, imali su šta i da pokažu kroz novi studijski album, bez opterećenja, bez napora, onako muzički neizostavno perfektno…
Toplo preporučujem novi album, nebitno je kako ćete ga čuti, mada još nemam vinil u ruci, i znam da nije isto zadovoljstvo za nas rok vernike i veterane, ali i kroz striming na omiljenim platformama osetićete energiju koju Scorpions još uvek mogu da prenesu. Tekst potpisuje još jedan rok vernik…
