„Ako tragaš za suncem, hodaj iznad oblaka“
Piše: Goran Živanović
Da.
Jednom davno, postojala je generacija koja je tragala za suncem.
Beše to generacija divnih ljudi, opčinjenih muzikom.
Behu to ljudi, koji su vazda tragali za onim svojim, unutrašnjim
„JA“, pokušavajući da ga sagledaju sa svih strana, neplašeći se istine, ma kakva ona bila.
Nekako su mi ovo bile prvi misli koje su mi „doletele“, dok sam preslušavao novi, drugi po redu, solo album Ljube Ninkovića, „RETROMET“.
O Ljubi kao autoru i izvođaču, nema potrebe trošiti previše reči.
Oni koji su odrastali uz muziku grupe S vremena na vreme, ili grupe Tunel, znaju dobro o kome je reč.
Onim drugim, koji su dozvolili da sve to prođe mimo njih, danas je donekle i suvišno o tome govoriti.
Ponekad je najbolje ako neke stvari sami otkrijete, tragajući za onim tananim u sebi, izmeštajući granice.
Ninković to radi još od rane mladosti.
I to jako dobro.
Zato mi, koji tragali za istinom, kakvu su nudili The Beatles, The Byrds ili Crosby Stills & Nash, pa i u odsjaju onih elegičnih balada, koje je tako majstorski stvarao jedan Greg Lake recimo,
nemamo gotovo nikakvih dilema, šta možemo da očekujemo, kada jedan ovakav album uzmemo u ruke.
Nekako se sve te istine, sasvim očekivano za nas, nalaze upravo tu.
One druge, mimo kojih takva shvatanja prolaze, možda i ovaj tekst učini bar malo radoznalim i pomogne im da, duboko udahnuvši vazduh, zarone u duše onih koji misle da bi sunčev zrak trebao dospeti do svakog na ovoj planeti koju zovemo zemlja.
Podjednako.
Do onih, koji su naučili sanjati stvarnost i koji stvarnost pretvaraju u san.
Jasno je da je „RETROMET“ album koji govori o ljubavi.
I to o onoj ljubavi koja je danas već pomalo demode.
Samo, plašim se da će nam i životi postati demode, ako ljubav sasvim izopštimo iz njih samih.
Ako ostanemo bez ljubavi, ostaćemo bez svrhe.
A to je već jedno sasvim opasno područje.
U odnosu na Ninkovićev prethodni album „Hodač“, „Retromet“ je aranžerski i produkciono doteraniji, ispoliraniji, ali tek u onoj meri koliko je dovoljno da takvi zahvati ne potope suštinu.
A suština je muzika.
Zato je „RETROMET“, prepun muzike u njenom najčistijem izdanju.
A da tako bude pored Ninkovića, koji je autor svih osam kompozicija, tekstova i aranžmana, dok je se na samom albumu pored glavnih i pratećih vokala, gitara, klavijatura, programiranja, latio i producentskog posla, pomogli su:
Bojan Brdarić – vokal, prateći vokal;
Nebojša Brdarić – flauta, prateći vokali, block flauta;
Slobodan Boda Ninković – prateći vokali;
Čeda Macura – bubnjevi;
Bata Božanić – bas gitara;
Pera Miladinović Pera Joe – usna harmonika;
Mihajlo Ristić – električna gitara;
Marija Tunić – violina i
Mladen Arsenović – violončelo.Izdavač je Multimedia Music
Uvek sam trvrdio, da velike grupe čine isključivo veliki autori. Ako pogledamo unazad, pa sve do današnjih dana, kroz istoriju onih bendova u kojima je bio član, jasno je sasvim da je Ljuba Ninković svojim stvaralaštvom pokazao da je autor dostojan svakog poštovanja. On možda jeste izabrao put koji ne daje brze rezultate ni slavu, ali zato ćete u svakoj njegovoj noti, u svakom njegovom stihu, pronaći beskrajnu toplinu koja može biti ogledalo samo onih najtananijih duša.
Za takav pristup, ne postoji formula, to se ni u jednoj školi ne da naučiti.
Tajna je upravo i samo, u količini ljubavi koju ste sposobni usisati, a potom kroz svoje stvaralaštvo emitovati do takvih sebi sličnih, srodnih duša.
