Iza imena aktuelnog EKV izdanja “Iznad grada” se ne krije neka novosastavljena kompilacija studijskih snimaka, a što bi se nekom neupućenom lako moglo učiniti nakon površnog gledanja omota. Tek kada se pusti prvi od dva diska i zaroni u unutrašnjost buketa postaje jasno da je reč o živom snimku nastupa iz Sava Centru, napravljenom novembra meseca 1993. godine.
Izdavač: Mascom
Godina: 2015.
Pre nego što se posvetimo samom izdanju, da postavimo stvari u odgovarajući vremensko – istorijski kontekst.
Godina je već pomenuta, građanski rat je i dalje u punom zamahu na prostoru većeg dela nekadašnje Jugoslavije, a inflacija koja sve to prati je rekordna u svetskim okvirima. Od muzičke scene nekadašnje zemlje su ostale samo krhotine. U Srbiji su mnoge grupe prestale sa radom ili pritajile svoju delatnost, nemali broj muzičara je izbegao u sigurnije krajeve, neki su i prigrlili skute političkih partija ili otkrili nacionaliste u sebi. Mladi sastavi su, i pored nikad težih uslova za rad, nezadrživo nadirali sa novoformiranih nezavisnih etiketa (TIOLI, Rockland, Explosive, Carlo, Sorabia…).
Milan Mladenović i Margita Stefanović su poput svojih prijatelja iz Partibrejkersa i Električnog Orgazma odlučili da nastave dalje sa radom, bez obzira na okolnosti. U kasno leto 1991. im izlazi album “Dum Dum”, prva ploča na prostoru Jugoslavije koja je direktno govorila o onome što se u tom trenutku dešavalo. Novu ritam sekciju grupe su činili Marko Milivojević i Dragiša Uskoković Ćima. Koncertni prostor je sužen na Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu (dok i tamo ne započnu ratni sukobi). Partibrejkersi i Električni Orgazam, kao i Rambo Amadeus tokom 1992. gostuju u Sloveniji, nakon što su sukobi okončani na prostoru te republike. Ekatarina Velika takođe najavljuje gostovanje, pregovara sa nekadašnjim izdavačem ZKP RTVL oko reizdanja ranih albuma, ali ništa od toga neće biti realizovano u naredne dve godine. Marta 1992. Milan Mladenović sa članovima Električnog Orgazma i Partibrejkersa formira antiratni projekat Rimtuti Tuki. Sa njim, ali i sa svojim matičnim grupama nastupaju na antiratnim koncertima u zemlji, ali i van nje.
Krajem iste godine EKV u nepromenjenoj postavi snima demo snimke za naredni album. Taj album izlazi aprila 1993. pod imenom “Neko nas posmatra”. Slede koncerti i čitav niz video spotova, za više od polovine pesama sa albuma. Milanovi javni nastupi su izrazito otresiti i reflektuju jasno njegov stav da nema mirenja sa aktuelnom situacijom. Beogradski promotivni koncert je zakazan za dvanaesti novembar iste godine u Sava Centru. Dvostruki disk “Iznad grada” nam donosi zapis celog koncerta u trajanju od ravno dva sata sa tačno 26 pesama. Nastup je sniman višekanalnom tehnikom radi planiranog živog izdanja, ali je materijal zabeležen te večeri tek sada stigao u javnost. Jedino su se dve pesme, sa ovog koncerta, pojavile na EKV records reizdanju albuma “Neko nas posmatra” 1998. godine. Postava grupe je za ovu priliku proširena Miladinom Radivojevićem (tada u Plejboju) i Goranom Čavajdom Čavketom (Električni Orgazam) na udaraljkama, a gostuju i Neša Petrović na saksofonu u dve numere (nepotpisan na omotu) i Tanja Jovićević u pesmi “Novac u rukama”. Akcenat je na pesmama sa tada aktuelnog albuma “Neko nas posmatra” koji je odsviran gotovo u celosti, nedostaje samo pesma “Ponos”. Ovo je i neka vrsta rehabilitacije za ovu ploču koja slovi za najslabije EKV izdanje. Ali takva tvrdnja više govori o tome koliko je lestvica kvaliteta u slučaju EKV – a bila visoko postavljena, nego što potvrđuje da je reč o slabom materijalu. Upravo pesme sa tog albuma su kičma ovog izdanja i danas, više od dve decenije od njihovog nastanka, zvuče bolje i životnije nego ikada. Pojedine pesme su na omotu navedene pod drugim imenima u odnosu na studijska izdanja, pa je tako “Par godina za nas” zavedena kao “Samo par godina za nas, “Ne” je obeležena kao “Ja kažem ne”, dok je “Just Let Me Play Some Modern R’n’R Music” skraćena u “R’n’R Music”. Tonski snimak je jako dobar, bend je vrhunski uigran i precizan, a Milanovo pevanje očekivano snažno i uverljivo. Pridodati muzičari na pravi način upotpunjavaju celokupnu zvučnu sliku. Tako je, recimo, Neša Petrović svojim saksofonom dao potpuno novu dimenziju pesmi “Sarajevo”. Sve faze grupe su zastupljene, a dinamika koncerta i raspored pesama su gotovo besprekorni. Svirka je opuštenija i tečnija, nego na, inače dobrom, snimku iz Doma omladine 1991. (promocija albuma “Dum Dum”) objavljenom na disku “Kao u snu”.
Ovo je i prilika da se osvrnemo na zaostavštinu Ekatarine Velike kada je reč o živim albumima. Grupa je za života objavila samo “19Live86”, snimak dela nastupa iz Zagreba iz perioda nakon trećeg albuma. Tek dosta kasnije, 1997. godine, je izašao četvorostruki kasetni boks set koji je sadržao snimke iz perioda “Dum Dum” turneje (koncerti u Beogradu, Sarajevu i Kosovskoj Mitrovici). Naredne 1998. Ivan Face Firči je objavio “Live ‘88” disk na kome su bili živi snimci iz perioda albuma „Ljubav“. Početkom prošle decenije EKV records je na CD-u objavio pomenuti snimak iz Doma omladine, pod imenom „Kao u snu“, koji je ranije već bio zastupljen kao deo četvorostrukog kasetnog boks seta. Kada se sva pomenuta izdanja uporede, „Iznad grada“ se sa lakoćom izdvaja svojom sveobuhvatnošću i kvalitetom tona, a da pritom ni jednom od gore pomenutih izdanja ne manjka kvaliteta. Retkost je kod nas čuti ovako kvalitetno usnimljenu publiku kao što je slučaj na ovom izdanju, što samo dodatno daje celom snimku na koloritu. Jedina zamerka se može uputiti na zvuk doboša koji je nekako dalje zvučnoj slici, nego što bi trebalo da bude, ali to u ukupnom zbiru ne kvari bitno ugođaj pri slušanju.
Omot je delo starog EKV saradnika Vuka Veličkovića, koji je stajao iza sjajnih rešenja za albume „Ljubav“, „Samo par godina za nas“ i „Dum Dum“. U slučaju ovog izdanja nisam siguran da je celokupno rešenje ni toliko uspešno ni efektno. U bukletu se nalaze samo slike Milana Mladenovića i Margite Stefanović, uz propratne tekstove Dušana Ercegovca (tadašnjeg menadžera grupe) i Slobodan Nešovića Loke (izdavača) bez kojih se i moglo.
Ali u konačnom zbiru imamo jedno upečatljivo i potpuno svrsishodno izdanje iz zaostavštine EKV-a koje samo podcrtava njihov značaj i uticaj, koji ne jenjava ni dve decenije od prestanka rada. Reč je o do sada najboljem živom snimku grupe. Dušan Ercegovac u pomenutom tekstu napominje da postoji i video snimak istog nastupa, tako da je jasno šta bi bio logičan korak u budućnosti – objavljivanje istog. Ovo je izdanje koje će sa lakoćom i sa razlogom privući mnogo više pažnje od većine aktuelnih grupa i njihovih recentnih radova.
Potpisuje: Miroslav Stašić
