Punk sastavi Debeli Precjednik/Fat President (Osijek) i Mašinko (Zagreb) objavili su 15. septembra zajednički album pod nazivom Godina Majmuna/Majmun godine koji se može besplatno preslušati i preuzeti sa sledeće adrese: https://moonleerecords.bandcamp.com/album/godina-majmuna-majmun-godine.
Žanr: pank
Godina: 2016.
Izdavač: Moonlee Records, Dirty Old Label, Dostava zvuka
Fizičko izdanje najavljeno je za 11. oktobar. Na ovom albumu nalazi se ukupno 12 pesama, po 6 od svakog benda. S obzirom na specifičnost izdanja vredi najpre osvrnuti se pojedinačno na ono što je svaka od grupa prezentovala, a potom videti mogu li se uočiti neke zajedničke karakteristike.
Kada je reč o Debelom Precjedniku može se generalno reći da zvuče energično, a opet dovoljno melodično. Menjanje ritma je znatno više prisutno na prve dve pesme (Surrender Now i Subotom Kićo, nedeljom Slabinac). Naredne tri su žestoke, što posebno važi za stvar Back to the Embryo koja se odlikuje žestokim rešetanjem bubnjeva. Sve to je urađeno u kratkoj i jasnoj formi– nijedna pesma ne traje duže od tri minuta. Glas Tina Kovačića Koce je ponovo nešto što daje specifičnu boju svim pesmama. Čujemo ga nekad samo potmulo u daljini, da bi se već u sledećem momentu nadjačavo sa instumentima ili pak ispuštao bolni vrisak. Odvojeno od ostalih vredi spomenuti akustičnu verziju pesme Subotom Kićo, nedeljom Slabinac, u kojoj se bendu priključio Predrag „Crimson“ Adamović. U njoj je divno što možete čuti svaki pokret trzalicom po žicama gitare. Uz tekst koji govori o usamljenosti, te životu koji neumitno protiče ona predstavlja verovatno najuspeliju pesmu na albumu, iako bend ne vezujemo za takav zvuk. Slično ovoj i tekstovi ostalih numera (tri su na engleskom jeziku) odišu melanholijom, razočarenjem i bolom. Teško mirenje sa lošom situacijom najbolje odslikavaju već pomenuti Kocini krici. Među njima svkako najjači utsiak ostavlja pesma Zbogom svi koja sadrži posvetu prerano preminulom frontmenu Mikrofonije Antunu Krajinoviću Tuni.
Sa druge strane, reklo bi se očekivano veseliji materijal ponudio nam je Mašinko. Stazom koju su postavili na svom prethodnom albumu Svugdje je doma, ali lijepo je najljepše nastavili su da koračaju i na ovom izdanju. Njihove pesme su brze, ali ne i „prenatrpane“ zvukom što bi se moglo pomisliti s obzirom da imaju tri gitare. Stoga su one omogućile da se vokal Marina Šulentića Šulca dođe do izražaja. Lako je zamisliti kako će se refreni ovih pesama horski pevati na koncertima. Ska elementi zapažaku se u pesmi Nijedna moja bivša. Gitarski potencijali benda sasvim očekivano najbolje su se isazali u numeri pod prigodinim nazivom Monumentalna koja traje više od šest minuta. U svojim pesmama Mašinko je zahvatio više tema: od provoda, preko društvenog stanja do ljubavi. Tu je i posveta Zagrebu kroz stvar 041 u kojoj je pomenut i Tuna. Upravo ona kao i pesma Srkijev san 21 za koju su već nešto ranije objavili predstavljaju po mom sudu njihova najbolja ostvarenja na ovom albumu, iako treba reći da ni ostale ne zaostaju puno za njima. Upravo pesme ujednačenog kvaliteta pokazuju da je Mašinko sa pravom izrastao u jedan od najvažnijih mlađih punk bendova u regionu.
Zajedničko za oba benda je svakako energija kojom zrače i sa ovog albuma. Prvi se nisu srećom još umorili, drugi čini se tek iskazuju svoj puni potencijal. Oba sastava dali su diskretnu, ali jasnu posvetu Tuni, čije stvaralaštvo ih očito nadahnjuje. Pošto je leto gotovo završeno, te se vraćamo svojim standardnim obavezama pravo je vreme za ovakvo štivo, jer „kad muzika ne pomaže, sve gotovo je“ (iz pesme Subotom Kićo, nedeljom Slabinac).
Ocena: 9/10
Potpisuje: Miloš Ivanović
){kind=link}