Aleksandar Žikić, Laguna, 2014.
Piše: Miroslav Stašić
U tekstu o boks setu Discipline Kičme „Ove ruke nisu male…3“ pomenuo sam da je jedna od pojava koja je obeležila muzičku scenu poslednjih deceniju i po masovna ponuda DVD izdanja. Paralelno se desila i jedna ozbiljna i kvalitetna produkcija knjiga koje su se bavile rokenrol muzikom. Toga je bilo naravno i ranije, naročito na zapadu, ali su knjige o bitnim sastavima i pojedinicima posebno dobile na značaju danas kada aktuelna muzička scena retko ima da ponudi nešto instinski zanimljivo. Prve knjige posvećene ovdašnjim rokenrol grupama su se bavile Bijelim Dugmetom i novim talasom. Branimir Štulić, Bora Đorđević, Branislav Babić Kebra su s vremena na vreme priređivali knjige svoje poezije. Petar Luković i Petar Janjatović su, svako na svoj način, probali da sažmu istoriju ovdašnje popularne i rokenrol muzike u knjigama „Bolja prošlost: prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940-1989“ i „Eks JU rok enciklopedija 1960-2006“.
Kako prilazimo sadašnjem periodu broj naslova rapidno raste, ali grupa o kojoj je svakako najviše pisano (uz Bijelo Dugme) je Ekatarina Velika. Zlehuda sudbina njenih članova, ali i neosporni kvalitet i značaj muzike koju su ostavili su ih učinili vrlo zanimljivom temom.
Prvo je Flavio Rigonat 1998. godine priredio knjigu poezije Milana Mladenovića i Ekatarine Velike „Dečak iz vode“. Bogato opremljena i pažljivo dizajnirana ona je doživela nekoliko izdanja i do danas je ostala aktuelna. Naredne 1999. godine Aleksandar Žikić je objavio biografiju Milana Mladenovića „Mesto u mećavi“. Pažljivo i odmereno napisana, ona je u vreme prvog pojavljivanja lepo prihvaćena i sa razlogom je godinama bila tražena. Deceniju i po kasnije Laguna je ponovo objavila „Mesto u mećavi“ uz određene dizajnerske i neznatne sadržinske promene. Upravo, Laguna kao najveći ovdašnji izdavač knjiga već desetak godina unazad ima i lep izbor knjiga o rok muzici, uglavnom je reč o prevodima biografija i autobiografija poznatih stranih autora i grupa, ali paralelno objavljuje i naslove vezane za ovdašnju scenu. Stoga je ponovno izdanje „Mesta u mećavi“ logičan i ispravan potez. O sudbini Ekatarine Velike je pisao i Aleksandar Ilić u kontraverznoj knjizi „Vrati unatrag: razgovori sa Margitom Stefanović“. Kao neka vrsta odgovora na tu knjigu usledila je i knjiga Lidije Nikolić „Osećanja. O. Sećanja”. Postoje i neka nezvanična izdanja koja uglavnom objedinjuju intervjue članova EKV, a grupa i njeni članovi se pominju u još nekim knjigama koje se bave ovdašnjom muzičkom scenom.
Ipak, kao ključna i najpotpunija ostaje upravo ova knjiga Aleksandra Žikića. Shodno svojoj reputaciji jednog od najboljih, ali i najodmerenijih ovdašnjih rok novinara, Žikić priču vodi sigurno i uverljivo. Bez nepotrebne patetike, bez detalja koji bi odveli u vode nepotrebnog senzacionalizma, bez kopanja po privatnom životu aktera, autor vrlo pažljivo i biranim rečima izlaže biografiju jedne velike grupe. Paralelno sa njegovim opservacijama, od kojih neke bacaju novo svetlo na delo EKV-a, smenjuju se delovi intervjua iz perioda dok je grupa bila aktivna, te delovi razgovora koji su rađeni specijalno za potrebe ove knjige. Pokriven je i period Milanovog rada sa grupama Limunovo Drvo i Šarlo Akorobata, kao i njegove povremene aktivnosti izvan matičnog benda. Svi periodi rada EKV su osvetljeni jednako detaljno i brižiljivo, a i petnaest godina od prvog čitanja pleni sposobnost autora da knjigu liši praznog hoda ili manje zanimljivih delova.
Novo Lagunino izdanje sadrži određene dopune, drugog je formata i bogatije je opremljeno. Reč je o knjizi koja je ultimativno štivo za poštovaoce dela Milana Mladenovića i Ekatarine Velike, ali i vrhunski primer kako jedna rok biografija treba da bude napisana.
