Film „Limunovo drvo“ Branka Radakovića je ovih dana konačno završen i biće prikazan po prvi put 30. jula, na ovogodišnjoj 49-oj zaječarskoj Gitarijadi, u okviru programa „Gitarijada Free Zone“. Projekcija počinje u 18 časova.
Piše: Don Smilo
Radaković smatra da to nije premijera, iako tako promovišu organizatori Gitarijade. – Drago mi je što će film koji slavi rok i neka divna vremena imati prvu projekciju upravo na najdugoročnijoj gitarijadi kod nas, ali ovo bih preciznije mogao da okarakterišem kao predpremijera jer ipak, film svoju pravu promociju doživljava tamo gde mu je zaista mesto, a to su filmski festivali – rekao je Radaković.
Dokumentarac govori, kao što je već poznato, o kultnoj muzičkoj grupi Limunovo drvo koju su 1977. godine osnovali u Beogradu Milan Mladenović, Milan Stefanović i Dragomir Mihailović, a koja se raspala 1980. godine.
Dvojica, danas živih, osnivača benda i njihovi prijatelji sa kojima su sarađivali, prisećaju se tog kreativnog razdoblja.
Iako nisu objavili nijedan album, kroz svedočenja mnogobrojnih poznatih novinara, ličnosti iz sveta rok muzike i umetnosti, razotkriva se zbog čega je Limunovo drvo jedan od najvažnijih srpskih muzičkih sastava.
U filmu učestvuju po redosledu pojavljivanja: Milan Stefanović, Jadranka Janković Nešić, Dragomir Mihailović, Zoran Radomirović, Miroslav Dukić, Zoran Lesendrić, Momčilo Rajin, Ivan Ivačković, Branimir Lokner, Srđan Gojković, Nebojša Pajkić, Dragan Ambrozić, Ljubomir Jovanović, Dušan Vesić, Petar Janjatović, Dušan Kojić, Vladimir Janković, Milutin Petrović, Aleksandar Žikić, Dubravka Marković, Sandra Rančić, Ivana Kronja i Milan B. Popović.
U filmu se mogu čuti gotovo sve muzičke numere Limunovog drveta. Sa autentičnih audio snimaka, to su sledeće kompozicije: „Kažu mi da nemaš“, „Povratak“, „Ne veruj“, „Bluz“, „Tema za 20 minuta“, „Prevaren“, „9. krug“, „7. krug“, „Limunovo drvo“, „Ja sam uvek bio tvoj“, „Crni hleb“, „Nešto u nama“, „Sunce“, „Zrak“, „TV“, „Oko moje glave“ i „Trag“.
Sve te numere snimljene su na dva njihova koncerta (na prvom samostalnom koncertu u beogradskom SKC-u iz 1978. godine i prvom i jedinom samostalnom koncertu u novosadskom Studiju M iz 1979. godine), sem pesme „Nešto u nama“ koja je načinjena u jednom od studija Radio Beograda 1979. godine.
Pomenute snimke sa dva koncerta, Branku Radakoviću je poverio njegov lični prijatelj i jedan od osnivača Limunovog drveta (Milan Stefanović Mikica), koji ih dugo ima u svojoj privatnoj arhivi i samo je par numera postavio 2012. godine na kanalu YouTube, tako da će u ovom filmu po prvi put moći da se čuju ti, tako dugo, u tajnosti, čuvani snimci sledećih stvari: „Ne veruj“, „Bluz“, „Tema za 20 minuta“, „Prevaren“, „9. krug“, „Limunovo drvo“, „Ja sam uvek bio tvoj“, „Sunce“, „Zrak“, „TV“ i „Trag“.
Pored toga, Mikica je za potrebe filma samostalno odsvirao i otpevao dve pesme Milana Mladenovića koje je napisao u tinejdžerskim danima: „Grad“ (u potpunosti se razlikuje od istoimene pesme koja se našla na albumu „S vetrom uz lice“ EKV-a), i „Gubitak“. Takođe je samostalno odsvirao i otpevao pesmu Stevana Raičkovića „Ruke bola“ na koju je Limunovo drvo, u vreme kada su postojali, napravilo muziku i izvodilo je.
Za film je takođe doprinos dao fotograf Zoran Rosić Rosa koji je autor najvećeg broja fotografija benda.
Dokumentarac traje 70 minuta i peti je po redu dugometražni film Branka Radakovića, koji je ranije i sa mnogobrojnim svojim kratkometražnim, kao i dugometražnim filmovima, imao uspehe, a i nagrade u Srbiji. Za neke je dobio i zavidna priznanja u svetu (za kratki eksperimentalni film „Pozdrav video kasetama!“ nominovan je 2012. godine u kategoriji „Art on video“ na festivalu „Art Deco de Cinema“ u Sao Paulu, u Brazilu, a za kratki eksperimentalno-igrani „Turist“ nagrađen je 2013. za najbolju režiju na „ProFiRe Short Film Festival-u“ u Edinburgu, u Škotskoj). Dva filma („Kultura cveta“ 2013. i „Lokacija“ 2014. godine) su mu se našla dve godine zaredom u katalogu za najveći festival na svetu – Kanski. I pored toga, Radaković je na žalost ili na sreću nastavio da radi u samostalnoj, gotovo bezbudžetnoj produkciji. U Srbiji, nisu dovoljno ni priznanja u svetu da bi se pojedincu obezbedili kakvi takvi uslovi, pa i uprkos svemu, Radaković je i ovaj, kao i većinu svojih filmova, uradi tako što ih je sam snimao i montirao. Takođe potpisuje i scenario i režiju.
Važno je podsetiti se i da je Radaković aktivan i kao rok muzičar još od detinjstva, te da je svirao u više bendova, a njegov matični sastav je bio Argus. Naravno, već duže, zbog aktivnosti na filmu muzička aktivnost je slabija ali ipak, ove godine se pojavio na duploj kompilaciji „Hronično neumorni“ Milana B. Popovića, na kojoj je izrecitovao pesmu „Ubuduće ne pričaj iz budućnosti“.
