Punk Rock kafe (10.10.2020.), Smederevska Palanka

Zahvaljujući mojoj teškoj bolesti zvanoj lenjost, retko izlazim, osim kada sam priteran od boljih od mene. Godina proizvodnje i pređena kilometraža učinile su svoje, ali tu i tamo bude neki blesak protkan izlivom mladosti. I dalje tvrdim da je rok način življenja, iznad svega način buntovnosti, ali iskrene, neokaljane želje za ukazanom svetlošću koja nam se čini da je uvek daleko i da je nedostižna, iako je ona tu uvek oko nas, često nevidljiva, ali se da osetiti.

Takav trenutak svetlosti doživeo sam u subotu 10.10.2020. u kafe klubu Punk Rock u Palanci. Tog popodneva svirale su dve grupe, ali je napis o onoj drugoj što je imala večernji nastup. Za sve dušebrižnike moram da naglasim da je organizator manifestacije (kako to lepo zvuči, zbog one zabrane okupljanja neću nazvati dogadja koncertom, iako je on svakako po opredeljenju to i bio), preduzeo sve neophodne mere i radnje u cilju zdravstveno-bezbednosne situacije (pomolili se i Svevišnjem), tako da je događaj protekao u miru, lepom raspoloženju i izuzetnoj svirci grupe Krigeri.

Krigeri su svirali obrade najpoznatijij ex yu rock bendova u svom prepoznatljivom maniru, ratnički prkosno i samouvereno, bliže panku, izuzetno lepršavo i, što je najvažnije, sigurno. Vidi se da je reč o iskusnim muzičarima što bi se reklo starim pregaocima rokenrola koji su te subotnje večeri zaista briljirali. Ređali su se songovi od Partibrejkersa, Riblje Čorbe, Zabranjenog Pušenja, Bajage i Instruktora i slično, odnosno sve ono što je odisalo izuzetnim respektabilnim načinon sviranja od osamdestih pa do kraja prošlog, izgubljenog stoleća. Svakoj pesmi su udahnuli novi vetar, novi miris i ukus, odsvirali su svaku numeru na svoj način, naravno drugačiji od originala.

Da podjem od ritam sekcije, koja je bila, malo je reći – izuzetna. Držati dva i po sata nivelisani brzi ritam, uz puno znoja, svakako da nije bilo lako. E, tu je vrednost rokenrola, što se u njega ulažu živi ljudi, nema mašina nema sterilnog zvuka, ako hoćeš zasijati moraš se pomučiti. Bend je zaista delovao usvirano u svakom pogledu, gitarista perfektan  na mahove ugrize zvukom i prozuji kroz uho takvom umilnom silinom podržanom od bubnjara i basiste na maksimalnom nivou.

Što se tiče vokala, nije mi jasno zašto je on pokriven u istoj zvučnoj razini sa gitarom i ritam sekcijom, zašto je na trenutke bio nerazumljivo ugušen u gore navedenom okruženju. Po meni, vokal je zaista više nego okej i mogao je za 20 procenta biti jači, viši, odnosno da bude tako izdvojen da bude svima razumljiv. Da se razumemo, ozvučenje je bilo korektno za takav klub kakav je Punk Rock kafe. I još nešto, ne manje bitno, neke songovi su otpevani bolje nego originali, prosto momak zna da peva i ima glas, nije bilo razloga da se tonski sputava.

Krigeri su zaista jedan fascinantan bend za klupske svirke. Moju posebnu pozornost su izazvali odličnom obradom songa Put u središte rudnika Kreka Banović od Zabranjenog Pušenja. Poznati sarajevski bend odavno na svojim koncertima ne izvodi navedenu numeru, a šteta je. Pesma je teška za sviranje, teška za pevanje, ali je poruka izuzetno jaka, jedna tragedija približena je svima i opevana na savremeni bolan način. Ta tuga i bol rudara i njihovih porodica, taj sirotinjski bluz je deo svih nas, bez obzira gde smo. U nesreći svi smo jednaki, a istu različito proživljavamo, svako na svoj način. Krigeri su na svoj način obeležili  tu pesmu, na trenutke frustrirajuće tužno i bolno.  Svaka čast na odabiru i izvedbi pesme.

Naravno, svaka čast i za Punk Rock kafe, te poslednje mohikance u ruralnom okruženju muzičkog ružičastog kiča. Komodalitet za pedesetak ljudi koji su bili na dogadjaju (svirci) je zaista postojao u jednoj prijatnoj atmosferi bez zagušujućeg duvanskog dima i slično. Punk Rock kafe zaista ima dušu i sve vreme u njemu sam se osećao više nego prijatno. To ne mogu reći i za post trenutke kada smo napustili isti i uputili se kući kroz centar grada, gde je u pojedinim lokalima, uz mnogobrojne nesrećne duše, odzvanjala, meni neka daleka muzika, koju bi teško mogao žanrovski definisati.

Sve u svemu podrška za Krigere, pomenuti kafe, ali i za sve one bendove i klubove koji ne dozvoljavaju da tonovi iskrene muzike ugase duboka osećanja u nama. Svi ih imamo, samo su prikriveni i pritajeni. U skladu sa vremenom u kome živimo.

Miodrag Marković