9. septembar 2017. Elektropionir, Beograd.
Nastup dva ponovo okupljena beogradska sastava S.T.R.A.H.-a i Petra Pana je za vikend privukao sasvim dovoljno publike u klub Elektropionir. Zajedničko za obe grupe je koncertno i diskografsko delovanje krajem osamdesetih i početkom devedesetih, te neka vrsta kult statusa koji su uživali nakon prestanka rada.
Piše: Miroslav Stašić
Foto: Jelena Dragićević
Pomenuta solidna poseta i dobra rekacija publike su zgodna potvrda opravdanosti ponovnog aktiviranja oba benda.
Veče su otvorili S.T.R.A.H., izvorno aktivni u periodu druge polovine osamdesetih, a koji su sa radom prestali 1993. godine u trenutku kada su snimali svoj debi album za Take It Or Leave It Records. Pre toga su izdali jedan EP produciran od strane Koje, koji danas ima status tražene robe u kolekcionarskim krugovima. Između ostalog, bili su poznati i po tome da je njihov gitarista Aleksandar Žikić, u vreme kada je grupa krenula sa radom, već uveliko bio jedan od poznatijih i cenjenijih rok novinara na prostoru tadašnje zemlje. Isti status uživa i danas s tim da je tokom poslednje dve decenije svom opusu dodao i nekoliko dobrih i primećenih knjiga iz oblasti rok muzike. Druga medijska poznata ličnost u grupi je bubnjar i novinar Aleksandar Timofejev, koji je poznato televizijsko lice. Od starih članova u grupi je pevač i gitarista Željko Debeljević. S.T.R.A.H. su svoj zamalo pa četrdesetpetominutni nastup započeli pesmom “Vođa”, a okončali ga naslovnom numerom sa jedinog singla “Mesec”. Između te dve pesme su demonstrirali ubedljiv i energičan nastup protkan Žikićevim nenametljivim, ali u potpunosti funkcionalnim najavama i prigodnim scenskim nastupom. Jednostavna, ali vrlo tvrda ritam sekcija je dobra podloga za opet jednostavne, ali upečatljive rifove , te naposletku za uverljivo i sugestivno pevanje Debeljevića. Nastup S.T.R.A.H.-a je u potpunosti kolektivni čin, a same pesme su gotovo programske, poput jedne od njih koja je oda Lee Van Kleef-u (trivije radi, pesmu o ovom glumcu imaju i Primus na svom poslednjem albumu). Publika je sa razlogom glasno reagovala na ono što je S.T.R.A.H. ponudio i time dodatno ulepšala ionako uspešan nastup. Ako se budu držali prakse iz svoje prve inkarnacije, S.T.R.A.H. neće često nastupati, što bi bila šteta, ali još veća šteta bi bila da se odsvirani materijal ne usnimi i ne objavi. Bendova sa ovako precizno i uverljivo iznesenim idejama kao što je S.T.R.A.H. je i onako oduvek manjkalo kod nas.
Dolazi do delimične promene publike i kreće nastup Petra Pana. Kao i S.T.R.A.H. i Petar Pan su izvorno delovali tokom druge polovine osamdesetih. Nakon debi kasete, usledio je i LP “1” (oba za Rockland). Petar Pan su uspeli da donekle privuku pažnju i publike i medija, ali raspad zemlje je onemogućio neku veću promociju albuma. Iz grupe 1993. odlazi glavni autor Dejan Miločević, a preostali članovi nastavljaju sa novim pevačem i izdaju album “Bio jednom jedan RnR” 1996. godine. Nedugo zatim prestaju sa radom. Pre dve godine grupa je ponovno aktivirana sa Dejanom Miloševićem, dok su ostali članovi novi. Sa dva nova singla i nekoliko koncertnih nastupa Petar Pan najavljuju u skorijoj budućnosti i album. Upravo su nove pesme i bile okosnice nastupa uz poneko podsećanje na prvi album. Entuzijazma nije manjkalo ni na bini ni u publici, a nastup je okončan euforičnim izvođenjem njihove najpoznatije pesme “Bože pravde”. Valja pomenuti da je u novoj postavi kao prateći vokal i ćerka Dejana Miloševića. Dobar nastup za Petar Pan i sasvim uverljiva najava novog albuma.
U celini i S.T.R.A.H. i Petar Pan su pružili vredne i poštene nastupe i u potpunosti opravdali svoje ponovno okupljanje. Ostaje da sačekamo i studijske snimke, koji bi trebali da dodatno upotpune pozitivne utiske sa subotnje svirke.
