Ovogodišnje, deveto po redu izdanje kragujevačkog Arsenal Festa se po prvi put rasprostire na četiri dana. Iako tačno na sredini radne nedelje, ponuđeni program je sinoć u prostor Kneževog arsenala privukao oko 6 do 7 hiljada posetilaca. Ovo je itekako uspeh, ako se uzme u obzir da je sinoć najjače ime bio američki treš metal sastav Testament, koji je nastupio pred tek nešto manje ljudi nego pre pre dve godine realno popularniji ispisnici iz odeljka treš metal – Anthrax.

Piše: Miroslav Stašić
Foto: Dimitrije Petković

Metalci su se još jednom pokazali kao odana i verna publika. Ovome je verovatno kumovala i činjenica da su Testament tek drugi put u Srbiji, a da ih je prvi put 2008-e godina na dobro zamišljenom, ali zlosrećnom Legacy festivalu video neveliki broj publike.

Arsenal fest i dalje uspešno čuva određenu vrstu neposrednosti i jednostavnosti, nema tokena, cene su pristupačne, hrana je jestiva i što je najbitnije pre svirke se oseća uzbuđenje u publici, a to je sve više zaboravljena kategorija.

Sinoćni program je u dobroj meri bio podređen zvezdama večeri, tako da je većina bendova naginjala hevi zvuku, a nastavljena je i dobra praksa promovisanja lokalnih snaga, pa su tako glavnu binu otvorili lokalni death metal veterani Dead Jocker.

Dead Jocker

Istovremenu su na manjoj Garden bini kapaciteta oko 1000 ljudi nastupali Mud Factory, Majdan i Urban Instinkt.

Urban Instinkt

Iza Dead Jockera u 22 sata na glavnu binu izlaze Pero Defformero, koji imaju ozbiljan status kod publike, a uzvraćaju vrhunskim profesionalnim nastupom koji je garniran neusiljenim i zaraznim humorom. Sve vreme tokom njihovog seta reke ljudi bez prestanka pune prostor ispred glavne bine.

Pero Defformero

U isto vreme Atomsko Sklonište je sviralo pred punim Gardenom. Bruno ima novu momčad uz sebe, ovo mu je prvi nastup na Arsenalu, a po reakcijama sigurno neće biti i poslednji. Set lista je nakon više decenija konačno prošarana sa nekim ređe sviranim pesmama poput „Od ponoći do ponoći“ ili „Na palubi jada“. Novi gitarista izgleda vrlo mlado, ali je očigledno pažljivo studirao sviranje Dragana Gužvana. Nije ta klasa, ali radi posao, dok bubnjar pored svog primarnog zadatka istovremeno i ispevava neke višlje deonice. Bruno je na početku pomalo odsutno delovao, a publika je priskakala u pomoć kad god bi to zatražio. Novi gitarista će valjda vremenom postati slobodniji i pokretljiviji.

Atomsko Sklonište

Nešto pre 11 sati Pero Defformero završavaju svoj nastup sa valjda svojom najpoznatijom pesmom „Gastarbajter“ i odlaze pozdravljeni od primetno zadovoljne publike. Tehnički napucani do krajnih granica, a sa druge strane predvođeni pevačem koji ne samo parodira već i zaista peva to što peva, Pero Defformero će još dugo biti uzdanice ljubitelja mešanja parodije i teških nota.

Testament

No vreme je za neke zaista ozbiljne stvari i dok roudiji Testamenta uhodano nameštaju scenu za svoje poslodavce, mi raspravljamo da li je neko iz Testament ekipe slušao Pero Defformero i kako li im je to sve zvučalo. Testament su deo slavne Bay Area treš metal scene i među poslednjima su došli do ugovora i debi albuma za Megaforce records sa kog su krenuli i Metallica i Anthrax. Ako su kasnili na startu, onda su vrlo brzo pretekli dobar deo žanrovskih kolega trilingom studijskih albuma izdatih u periodu 1987. do 1989. od kojih su prva dva „The Legacy“ i „The New Order“ remek dela unutar metal žanra, dok je treći album „Practice What Your Preach“ takođe bio dosta dobar. Tri godine konstantnog sviranja i snimanja su došle na naplatu, pa je tako naredni album „Souls of Black“ doneo zamor materijala (uz tek nekoliko dobrih komada poput naslovne ili „The Legacy“).

Usledila je pauza tokom koje je spreman odgovor na vratolomni uspeh Metallice sa Crnim albumom, te možda i još više na rastuću popularnost grange pokreta. „The Ritual“ se umesto u trijumf benda pretvorio u labudovu pesmu najpoznatije postave, nakon čega su se promene članova odigravale kao na traci. I to sve do 2005. godina kada je ponovo okupljena klasična postava iz perioda prvih pet albuma (plus na bubnjevima u rotaciji na Lou Clementeom, John Tempesta koji je se na duže staze ipak odlučio za platežno jači The Cult). Od tada do danas samo je zamenjena ritam sekcija, pa je tako danas čini all star dvojac Gene Hoglan i Steve di Giorgio, jednako poznat po svom angažmanu u grupi Death, danas DTA. Nakon što se pevač Chuck Billy početkom milenijuma izborio sa rakom, bend se konsolidovao i nastavio sa redovnim nastupima, a izdao je i tri studijska albuma, čiji je najveći značaj da njima nije ugrozena ranije stečenu reputaciju. Koncert desetak minuta ranije nego što je najavljeno počinje sa dve pesme sa poslednjeg albuma, naslovnom „Brotherhood of the Snake“ i „Pale King“. Zvuk je bio primetno loš i konfuzan, ali se srećom doterao u nastavku, ali nedovoljno da se nakon koncerta po društvenim mrežama ne bi više govori o lošem tonu, nego o samom nastupu. A koncert je bio dobar u skladu sa reputacijom koju Testament i ima.

Sinoć se i čulo i videlo zašto preko tri decenije rade u kontinuitetu i zašto je u krajnjem slučaju nekih 5 hiljada ljudi i pratilo njihov nastup, ali sa druge strane i zbog čega realno po kvalitetu ne pripadaju velikoj četvorci treš metala. Nakon još jedne nove pesme, koja se bolje primila kod publike „More Than Meets the eye“, ton majstor je otkrio gde se nalazi bas gitara u mixu, dok je glas Chuck Billy tokom celog koncerta imao perioda kada se gubio i vraćao u zvučnu sliku. Gitare su bile surovo „prelomljene“, tako da je samo publika u centru mogla da čuje istovremeno i Skolnicka i Petersona. O kvalitetu zvuka dovoljno govori da se sa izuzetkom solo deonica Alexa Skolnicka nijedan instrument nije čuo dovoljno jasno, čak i kada bi ostao i potpuno sam. Gitara Erica Petersona se povremeno zvučala kao da dolazi sa Garden bine. Nevezano od puno opravdanih zamerki na ton, Testament su pružili rutinski dobar šou, tek su krenuli na turneju, pa entuzijazma nije manjkalo, a 20 godina od „The Gathering“ ploče nakon koje su svi počeli ponovo da računaju na njih je obeleženo sa čak četiri uzastopne pesme sa tog albuma (među njima i sjajna „Eyes of Wrath“). Najslabiji momenat je bio izvođenje pesme „Stronghold“ sa aktuelnog albuma, kada se dalo i primetiti i da ceo zvuk nije naročito glasan, pošto se jasno čuo žamor u publici. Onda je usledilo ono što su svi i čekali triling klasika: „Into the Pit“, „Electric Crown“ i „Disciples of the Watch“ i koncert se pretvorio u veliku metal žurku. Nakon ove poslednje bend kao odlazi sa bine i još brže se vraća. Chuck Billy je bio primetno raspoložen i zadovoljan publikom, mada njegova konverzacija nije odmicala puno dalje od fraza koje inače koristi u ovakvim prilikama. Prva stvar na bisu „Practice What Your Preach“ je ujedno bila i vrhunac cele večeri, da bi se sve u dobrom raspoloženju privelo kraju uz „The New Order“ i “ „Formation of the Damnation“. Nesviranje nijedne pesme sa prvog albuma je dosta grub propust, ali očigledno da su Testament smatrali da je 15 pesama i 75 minuta nastupa sasvim dovoljno. Mada su zamerke na ton bacile preveliko svetlo na ceo koncert, Testament su pružili korektan šou uz koji se publika dobro zabavila.

Vesela Mašina

Do kraja večeri oni najizdržljiviji su mogli da čuju grupe Vesela Mašina i ovdašnje treš metal perjanice Alitor, a tokom Testament nastupa u Garednu su nastupali Lem Jem i Odgovor. U ukupnom zbiru odličan početak ovogodišnjeg Arsenal festa uz dobru posetu i isto takvu zabavu.