Trostruki živi album Nikole Vranjkovića „Biološki minimum“ objavljen je za izdavačku kuću Multimedia Music.
Kultni srpski muzičar i pesnik Nikola Vranjković predstavlja „Biološki minimum” (Multimedia Music), trostruki album snimljen uživo u decembru 2019. godine, na koncertu u Kombank dvorani.
U nizu koji traje od kraja 2013. godine, koji sačinjavaju nastupi održani u različitim koncertnim prostorima u Beogradu, najduži i u svakom smislu te reči najgrandiozniji Vranjkovićev kasno decembarski koncert snimljen krajem prošle godine, svetlost dana će ugledati u vidu trostrukog CD izdanja, veoma retkoj formi za domaću diskografiju.
S obzirom da smo ove godine iz objektivnih razloga sprečeni da održimo naš tradicionalni prednovogodišnji koncert u Beogradu, neka vam ovaj trostruki album prekrati vreme do sledećih koncerata, poručuje Nikola.
Od uvodnih taktova „U krtogu”, do kakofonije „Dana koji nikad nije došao”, bend u kojem su pored Nikole članovi i Danilo Nikodinovski (gitara, minimoog, teremin), Milan Vučković (gitara), Ivan Mihajlović (bas gitara), Ivan Zoranović (klavijature, gitara, vokal), Vladan Božilović (bubnjevi), Andrej Mladenović (perkusije) i Ivan Petrović (akustična gitara) suvereno prolazi kroz impozantni katalog pesama – od onih koje su nastale za vreme Block Out perioda, do dragulja iz Vranjkovićeve solo karijere, sa „Bremeplova” i epske „Veronautike”.
Osam muzičara, 27 pesama, tri čina i 198 minuta muzike. Skoro pa 30 godina nečijeg života. I sve te priče koje je Nikola napisao: te karverovske vinjete, metaforične i moćne, srećno-tužne i teške. Priče o onome što je moglo da bude, o onome što se neće desiti, kao i o danu koji nikad nije došao. Priče o prijateljima koji su otišli, o gradovima koji su propali, o prirodi koja nestaje. O ljudima koji su postali neljudi, o običnom čoveku koji se ne predaje, o moći muzike, sunca i vode i stvaranju novog sveta, tako počinje recenziju ovog antologijskog izdanja Ivan Lončarević, autor Pop Depresije.
Lazar Divjak, višedecenijski hroničar Nikoline karijere, i autor „Roll Intro Tape” muzičkog dnevnika, o koncertu održanom u bivšem Domu Sindikata napisao je:
Nikolu sa bendom sam uživo slušao stvarno puno puta, pre dosta godina sam čak i vodio neku urednu evidenciju o tome. Ali mi je fascinantno kako te pesme svaki put pokažu neku drugu sitnicu koja je ranije ostajala negde ispod površine, neku svoju drugu osobinu – da li zbog drugog prostora, još boljeg svetla nego prošli put (iako je svaki prethodni bio najbolji na svetu), ili prosto subjektivnog raspoloženja tog i prethodnih dana. Nije potreban optimizam da bi sve bilo lepo. Štaviše, optimizam samo odvlači pažnju jer te nagovara da nagađaš o budućnosti. Na koncertu je jednostavno lepo i nema nikakve potrebe razmišljati o tome što će možda a možda i ne doći. Ovo je muzička podloga za trenutke kada toneš u san.
Omot za „Biloški minimum” dizajnirao je Marko Prokić, a za naslovnu stranu uzet je akvarel Miroslava Majkića. Album su miksovali Ivan Petrović, Marko Nježić i Vranjković, dok je mastering uradio Nježić.
CD 1: U krtogu, Najduži je poslednji sat, Za životom il` za sudbinom, Fotelja, Čarobni akord, Raskorak, Plovni put, Zadrži svoj dah, Sretenje
CD 2: Protiv sebe, Dve reči, Nedostupna polja, 8 i 30, Majdan, Večernja zvona, Tajni život suterena, Marburg
CD 3: Andrej, Jerma, Nikada ti neću više otkriti nijednu tajnu, Težak slučaj pakla, 2000 i kusur godina, Bunar želja ne postoji, Zvezdane staze, Moraćeš da naučiš da živiš sa tim, SDSS, Dan koji nikad nije došao
Album je dostupan na svim prodajnim mestima Multimedia Music, online na http://www.multimedia-music.com/artist.php?id=254, kao i na svim relevantnim muzičkim platformama.
